Ana Pajvančić-Cizelj je sociološkinja i vanredna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, trenutno na istraživačkom boravku u okviru Marie Skłodowska-Curie Individual Fellowship na Univerzitetu u Gracu. Doktorirala je sociologiju 2015. godine, sa...
Današnji dolazak žandarmerije na Filozofski fakultet u Novom Sadu, na poziv dekana Milivoja Alanovića, ponovo otvara pitanje koje se u Srbiji iznova vraća: šta zapravo znači autonomija univerziteta i koliko ona u praksi postoji? Naravno da ovo nije, nažalost, jedini...
Nekonvencinalne porodice
U savremenom diskursu, gde se granica između građanina i potrošača nepovratno istopila, konzumerizam više nije puka ekonomska aktivnost, on je postao dominantni okvir našeg postojanja. Živimo u eri „totalnog dizajna“ gde se svaki unutrašnji nemir rešava eksternom...
Džordž Aleksandar Keli, osnivač teorije ličnih konstrukata, govoreći o načinu na koji percipiramo stvarnost, koristi termin konstrukt. Konstrukti su kognitivni alati pomoću kojih predviđamo događaje i njihove ishode. Nešto kao čarobna kugla, samo dosta preciznije...
Jovana Mirkov IV-1 Uvodna reč Pitanje „Zašto ljudi traže odgovor za svoje postojanje u religiji?“ ukazuje na ono šta je proučavano u ovom radu. Ono pripada domenu psihologije koji se zove psihologija religije. Prema psihologu prof. Davidu M....
Lenka Milojčić IV1 Iz radoznalosti, koliko blizu Atlantide smo? Jasno je, valjda, da ne ciljam na geografskuudaljenost. Onako paušalno, ako smo blizu, bliže li smo početku njenog rađanja ili ipakpočetku kraja njenog?Hoće li i nas, ukoliko se ukaže prilika, Božija...
AUTORKA: TARA JOVANOVIĆ Rad napisan 2021. godine Virus sa kojim se susrećemo umnogome, neposredno ili posredno, utiče na živote svih stanovnika na Zemlji. Zabrane i mere zaštite sputavaju nas u uobičajenom funkcionisanju, a strah i briga nam u drastičnoj meri menjaju...
LESLI VAJT-BIOGRAFIJA Lesli A. Vajt je rođen 1900. u Koloradu. Kao dečak je živeo u više mesta, ali je srednju školu pohađao u mestu Zekeri, Lujizijana. Ubrzo pošto ju je završio, Sjedinjene Američke Države se stupile u Prvi svetski rat, koji je Vajt proveo u...
Autor: Vladimir Radlovački Uvod Nekada davno, ljudi su bili primitivna bića koja su se borila za opstanak protiv prirode, dok se danas, ironično, priroda bori za opstanak protiv njih. Ljudi su se kao bića drastično promenila kroz istoriju, ali su neki aspekti ostali u...
SOCIOKULTURNO TUMAČENJE FENOMENA SMEHA U FILMU ,,DŽOKER“ (2019) Una Kulić, studentkinja Fakulteta za edukaciju i specijalnu rehabilizaciju UVOD 1.1 UKRATKO O FILMU ,,DŽOKER“ Džoker“ je psihološki triler iz 2019. godine koji je režirao Tod Filips,...
Mlad čovek danas živi u društvu koje se menja munjevitom brzinom. Velike korporacije novog doba razvile su, naizgled, savršene mehanizme po kojima će čitavo društvo voditi i usmeravati, tako da će se pojedinac ponašati i misliti po željenom obrascu. Čovek tada upada u...
Kič je niskokvalitetno stvaralaštvo i ima za cilj da se dopadne što većem broju ljudi i da se što više proda. Predstavlja nekakvu degradaciju umetnosti. Danas je on mnogo rasprostranjen pa ga više ne možemo ni tako lako prepoznati. Svako od nas je sigurno bio u...
Od samog trenutka nastanka svega, bilo to po religijskim pričama ili po naučnim tvrdnjama, jedna stvar je zajednička svim događajima koji su sledili nakon geneze[1]. Za svaki događaj koji se odigrava u kreiranom prostoru, potrebno je kretanje....
Od davnina je prisutna klasna podeljenost u našem društvu. Iako je feudalizam iskorenjen sredinom 19. veka i danas se ostaci toga primećuju u našem društvu. Mada zvanična klasna podela ne postoji, ona je itekako uočljiva u mnogim segmentima života. Ideja komunizma da...
Koliki uticaj ima okolina na nas kao pojedince? Da li naše okruženje i vreme u kojem živimo, na neki način formiraju našu ličnost? Da li, na način koji mi ne primećujemo, postajemo samo još jedno lice u mrtvom moru beličnih ljudi? Od ranog...
“Porodica je univerzalna društvena institucija i nerazdvojni pratilac ljudskog društva i čovekovog postojanja. Zasniva se na braku i odnosima srodstva, čiji članovi po pravilu, žive u zajednici. To je društvena grupa vezana krvnim srodstvima i vezama koje su različite...
Savremena sociologija razgranala se na veći broj samostalnih disciplina-posebnih sociologija. Zato se pre može govoriti o sociologiji u množini, kroz prizmu njenih grana, odnosno disciplina. Brojne discipline izučavaju vezu jedne društvene pojave sa društvom u celini, čime doprinose razvoju opšte nauke o društvu i razumevanju društvenih pojava i procesa u sveukupnosti njihovih varijeteta. Tačan broj socioloških disciplina nije poznat, jer se postojeće discipline konstantno razvijaju, dajući materijal za nastanak novih subdisciplina, koje svojim osamostaljivanjem daju novu, zasebnu disciplinu. Neke od najznačajnijih socioloških disciplina su: sociologija kulture, sociologija rada, sociologija grada (urbana sociologija), sociologija sela (ruralna sociologija), sociologija morala, sociologija masovnih komunikacija.
Kulturne potrebe određuju stil nečijeg života, a kako je Luis Virt istakao, jedan grad je oblikovan životnim stilom svojih građana. Heterogenost stilova života se u gradu najbolje uočava.
Srednjoškolci ukazuju na značaj sociologije kao nauke.