Komparacija etičkih kodeksa sociologa

Uredio/la Miljana Živić

November 22, 2020


»Če se sedaj ukvarjamo izključno s tehnično spretnostjo naših študentov in zavračamo sleherno odgovornost za njihov moralni čut, ali pomanjkanje tega čuta, potem bomo lahko nekoč prisiljeni sprejeti odgovornost za to, da smo vzgajali generacijo, pripravljeno služiti v bodočem Auschwitzu. Zavedati se moramo, da znanost vselej vsebuje konstruktivne in destruktivne možnosti. Iz tega pa ne sledi, da bi morali naše študente spodbujati, naj pozabijo to razliko. To nas nikakor ne odteguje od nenadomestljivih norm znanstvene objektivnosti, s tem zgolj trdimo, da se ta pravila radikalno razlikujejo od moralne indiferentnosti.« A. Gouldner (For Sociology. Penguin Books, 1975 :25)
„Ako se sada bavimo isključivo tehničkim veštinama naših učenika i odbacujemo bilo kakvu odgovornost za njihov moralni smisao ili nedostatak, možda ćemo jednog dana biti primorani da prihvatimo odgovornost za odgajanje generacije spremne da služi u budućem Aušvicu. Moramo imati na umu da nauka uvek ima konstruktivne i destruktivne mogućnosti. Međutim, ne sledi da bi trebalo da podstaknemo naše studente da zaborave ovu razliku. To nas ni na koji način ne odvraća od nezamenljivih normi naučne objektivnosti, već samo tvrdimo da se ta pravila radikalno razlikuju od moralne ravnodušnosti “.
Na početku, mišljenja smo da priloženi citat u mnogome govori o “potrebi“ postojanja i stvaranja etičkog kodeksa sociologa u Srbiji, kako bismo se mogli pozvati na relevantne i verodostojne podatke o etičkoj participaciji sociologa.
Nedovoljna zastupljenost profesije sociologa svakako utiče na kreiranje određenog odbrambenog mehanizma prema samoj profesiji, delatnosti sociologije kao nauke uopšte. Tome doprinosi u mnogome, nepostojanje etičkog kodeksa sociologa u Srbiji.
Često, neshvaćeni, zanemareni, sociolozi dodatno umanjuju svoj značaj i nepostojanjem etičkog kodeksa svoje profesije. Navedeno do sada, nas navodi na pitanje, zašto nema etičkog kodeksa u Srbiji? Nastojaćemo da kroz komparativnu analizu etičkih kodeksa, pokušamo da odgovorimo na ovo pitanje. Naime, rad, predstavlja pokušaj da se detektuju značajne odredbe, uticaji i problemi profesionalne etike sociologa u Srbiji.
Da bismo što relevantnije analizirali i pristupili uopšte samoj analizi, komparaciji etičkog kodeksa sociologa, neophodno je osvrnuti se na već postojeće etičke kodekse sociologa. S tim u vezi, bavićemo se analizom američkog i britanskog udruženja sociologa, odnosno njihovim etičkim kodeksom, kao i analizom evrovskog etičkog kodeksa sociologa, odnosno komparacijom pomenutih etičkih kodeksa.
Svako društvo je različito, neguje drugačiju kulturu, tradiciju, što utiče i na kodeks ponašanja određenog društva, po našem subjektivnom mišljenju. Da bismo uopšte govorili o relevantnosti određenog etičkog kodeksa, neophodno je sagledati sve aspekte koje obuhvata. Da bismo uopšte omogućili komparativnu analizu etičkog kodeksa sociologa, trebalo bi se osvrnuti i na samu etiku i pokušati izvesti zaključke najpre iz nje. Naime, Vuko Pavićević u svoj knjizi „Osnovi etike“ navodi da je pojam etika grčkog porekla i u osnovi označava u jednom značenju naviku, spoljašnje, uobičajene radnje, dok u drugom značenju označava unutrašnje, duševno svojstvo.
No, ne bi trebalo izostaviti činjenicu da je etika u tesnoj povezanosti sa moralom. Teoretičari se slažu oko toga da postoje situacije koje podrazumevaju i etiku i moral, da se prate i vrednuju podjednako. Kod Srba je posebno zastupljeno takvo mišljenje. Zbog istorije koju nosimo na svojim plećima, (ne)prilika, kulture i tradicije.
Pošto je u osnovi, etika, posebna filozofska disciplina, mišljenja smo da je to pozitivna okolnost u samom kreiranju etičkog kodeksa sociologa i da može biti od pomoći. U samom etičkom smislu, moramo se osvrnuti i na uspostavljanje razlike između dve ključne situacije u kojima se mogu naći i sociolozi, a to je najpre situacija u kojoj su vrednosti manje-više netaknute, dok druga situacija označava očigledno njihov izrazit raspad. Postavlja se pitanje: Da li je ono što je objektivno i etičko istovremeno? Nastojaćemo da kroz naš rad odgovorimo i na pomenutu dilemu.
Sociološki osvrt na etički kodeks;
Suočavamo se sa poteškoćama u definisanju etičkog kodeksa sociologa u Srbiji, zbog nedoljne istraženosti teme i nepostojanja podataka o postojanju istog. Prema nekim autorima, relevantnim za razmatranje etičkog kodeksa sociologa uopšte, veoma je teško definisati, odrediti i utemeljiti etički kodeks sociologa.
Prema tome, u tekstu „Etički aspekti terenskih istraživanja“, autorke Mirjane Adamović Topolčić, navodi se određenje profesionalne etike, pri čemu autorka navodi: „Profesionalna etika je skup normi, ciljeva, kojima bi se trebalo rukovoditi pripadnici neke profesije u primeni svog profesionalnog zanimanja“. Možemo da zaključimo, da norme kojih se sociolog pridržava utiču na njegovu profesionalnu etiku, odnosno njegovo ponašanje formira njegov individualni etički kodeks.
Etičko ponašanje svakako pomaže naučnicima u donošenju odluka, percipiranju društvene stvarnosti i profesionalizaciji zanimanja. Samim tim, postojanjem etičkog ponašanja stvara se poverenje između naučnika i stanovništva, omogućuje se poverenje stanovništva u naučnike i njihove analize, procene. Da bi jedna profesija bila priznata, neohodno je sticanje poverenja u okviru akademske zajednice, objektivno i verodostojno posmatranje društvene stvarnosti i zbivanja u istoj. Bitno je napomenuti da kodeks profesionalne etike predstavlja najpre skup etičkih normi koje su u vezi sa etičkim ponašanjem koje se vezuje za određenu profesiju.
Ukazaćemo i na knjigu „Korupcija i profesija“. Naime, u knjizi se piše o etičkom kodeksu sa posebnim osvrtom na profesionalnu slobodu, nazavisnost, poštovanje ljudskih prava i dostojanstva, kao i nepristrasnosti. Posebno se navodi interesovanje za doprinos razvijanja profesionalnog integriteta profesije. Osvrće se i na sociološku analizu kodeksa profesionalne etike već postojećih kodeksa profesionalne etike, analizu sekundarnih podataka. O tome ćemo se podrobnije kasnije govoriti u našem daljem radu.
U sociološkom diskursu, profesija zauzima posebno mesto i pripada posebnoj društvenoj strukturi. Veoma je teško analizirati profesiju iz samo jednog aspekta. Da bismo došli do pouzdanijih i verodostojnih podataka, neophodno je sagledati problem proučavanja iz više aspekata i pokušati što relevantnije to predstaviti.
Nameće se pitanje, da li je sociologije kao nauke u Srbiji moguće bez etičkog kodeksa? Da bismo shvatili smisao samog pitanja, pokušaćemo da to razumemo kroz „bol“ na koju ukazuje Berger. Naime, u svojoj knjizi: Sociologija: povlačenje poziva“, Piter Berger se upravo pita „šta danas zadaje bol sociologiji?“, da li je to ograničenost, trivijalnost ideologija ili je to pak racionalizam. Jedno je sigurno, autor upozorava da bi kombinacija pomenutog bila „smrtonosna“ po sociologiju.
Sociologija je perspektiva, koja pruža razmatranje društvene stvarnosti, doprinosi opstajanju društva i razumevanju istog.
Komparativna analiza internacionalnog, američkog, britanskog i evropskog udruženja sociologa;
Počećemo sa komparativnom analizom, najpre internacionalnog udruženja sociologa (ISA- International Sociological Association). Pre svega, bitno je napomenuti da se, etički kodeks međunarodnog sociološkog udruženja, satoji od preambule i četiri skupa posebnih etičkih standarda. Ujedno, to predstavlja i srž etičkog kodeksa međunarodnog etičkog kodeksa. Obavezno je pridržavanje pomenutog etičkog kodeksa svih članova međunarodnog sociološkog udruženja. Na nivou međunarodnog udruženja sociologa, etički kodeks nije iscrpan, nije ni sveobuhvatan. Postoje određene smernice, ali određeno ponašanje nije posebno određeno niti definisano etičkim kodeksom.
Dalje, razmotrićemo preambulu etičkog kodeksa i izneti zaključke u vezi iste. Ono što predstavlja primarni cilj etičkog kodeksa jeste, zaštita i dobrobit kako grupa tako i pojedinaca sa kojima rade sociolozi i na kojima rade u toku svojih istraživanja; bitno je i usmeravanja ponašanja sociologa, kako između sebe tako i prema društvu. Od sociologa se očekuje da obezbede poštovanje, da tumače principe društva verodostojno. Veoma je bitno istraći i to da međunarodno sociološko udruženje pruža mogućnost da svaki sociolog dopunjuje etički kodeks prema svojim ličnim nahođenjima, svom senzibilitetu, kulturi, običajima, tradiciji i iskustvu. Svaki sociolog ima mogućnost da dopunjava etički kodeks ali ne i krši. Veoma je bitna samodisciplina i samopoštovanje. Od sociologa se očekuje da sarađuju međusobno, da ne neguju netrpeljivost, da poštuju različitost, s tim u vezi, ne zagovaraju diskriminaciju. Bitno je i da sociolozi budu svesni činjenice da njihove perspektive, tumačenja utiču na društvo i na sliku koja se kreira o istom. Stoga je dužnost svakog sociologa da bude nepristrasan i objektivan.
Zatim ćemo se osvrnuti na američko sociološko udruženje. Etički kodeks američkog sociološkog udruženja (ACA- American Sociological Association), predstavlja princip etičkih standarda koji su u osnovi profesionalne odgovornosti sociologa i profesionalnog ponašanja. Pomenuti principi treba da budu smernice prilikom ispitivanja svakodnevne profesionalne aktivnosti sociologa. Etički kodeks američkog sociološkog udruženja se sastoji od preambule, pet opštih principa i posebnih etičkih standarda. Postoje pravila koja je neophodno poštovati i kojih se treba pridržavati. Bitno je istaći da je većina pravila napisala tako da se podrazumevaju različite uloge u kojima se sociolozi mogu naći. Lične aktivnosti ne utiču na profesionalni status sociologa i ne podležu etičkom kodeksu, dakle, samo profesionalne uloge sociologa mogu biti podležne etičkom kodeksu i samim tim i sankcijama usled nepoštovanja ili neakvatnog ponašanja. Sankcije u tom slučaju jesu isključenje iz udruženja, prestanak članstva.
Dalje, osvrnućemo se i na britansko sociološko udruženje. Naime, britansko sociološko udruženje (British Sociological Association), se u mnogome oslanja između ostalog na istraživanja američkog sociološkog udruženja i udruženje socijalnih antropologa Velike Britanije. Bitno je istraći da britansko sociološko udruženje propagira ohrabrivanje svojih članova da delaju u skladu sa svojim profesijama i da imaju slobodu sve dok ne dovode u pitanje svoje ponašanje i eventualno kršenje etičkog kodeksa. Sociolozi se neibežno susreću sa etikom i samim tim i preispitivanjima i kritikama, vršeći analize, istraživanja. Teži se održavanju integriteta socioloških istraživanja, slobode ali i promociji nauke. Bitno je istraći da članovi britanskog sociološkog udruženja imaju zadatak i odgovornost da čuvaju ugled svoje profesije, svoj interes. Članovi udruženja treba da poseduju sposobnost da sami prepoznaju svoje granice prilikom istraživanja određenog problema i da u skladu sa tim budu spremni na moguće posledice ili neprilike koje slede prilikom prelaženja istih. Veoma je bitno i pitanje sigurnosti istraživača, prilikom sprovođenja projekta. Neizbežan je i odnos sa medijima, pri čemi sociolozi treba posebno voditi računa o tome na koji način će komentarisati društvena dešavanja, vodeći računa o nepristrasnosti.
Osvrnućemo se još i na evropsko sociološko udruženje, s tim što ćemo razmotriti slovensko sociološko udruženje. Po našem subjektivnom mišljenju, slovensko sociološko udruženje je najpribližnije srpskom, zbog tradicije, kulture, mentaliteta.
Evropski kodeks sociologa je izraz jednoglasnog razumevanja članova društva, jasno je šta je ispravno a šta nije, odnosno da li je etičko ponašanje ispravno ili nije. Postoje pravila koja su obavezna i ona koja su poželjna, u zavisnosti od toga da li se znanje proizvodi, širi ili se pak upotrebljava. Nastojanje etičkog kodeksa jeste da se poveća osetljivost sociologa na određena kontroverzna pitanja koja se mogu javiti prilikom obrade nekog problema ali i samog rada sociologa. Postoje pravila kodeksa kojih bi se sociolozi trebalo pridržavati. Na samom vrhu jeste objektivnost i integritet, što za sociologe treba da bude ključno. Za sociologe ne treba da postoje neprihvatljive teme, svaka tema može biti sagledana iz različitog aspekta i svakoj temi treba „pružiti šansu“. Svojom persektivom, sociolog treba da sagledava šire mogućnosti pri obradi ili istraživanju određenog društvenog problema. Trebalo bi imati svest o mogućoj zakrivljenoj stvarnosti, koju sociolozi mogu da kreiraju pa time „oštete“ javno mnjenje. Sociolozi moraju ispravno da predstavljaju svoje sposobnosti i kvalifikacije, kompetencije zarad promocije nauke, a ne samo za potrebe nekog projekta. Treba imati u vidu da sociolozi mora da vode računa i o finansijama namenjenim za potrebe određenog istraživanja. Neophodno je da vode računa i o obavezama svojih kolega sa kojima sarađuju, na određenom projektu. Postoje zalaganja za očuvanje profesije i integriteta koji sociolozi uživaju u društvu.
Sličnosti i razlike;
U ovom delu ćemo se posebno osvrnuti na američko i evropsko sociološko udruženje. Imamo za cilj da na primeru pomenutih udruženja damo nagoveštaj za kreiranje etičkog kodeksa sociologa u Srbiji.
Američko i evropsko sociološko udruženje se po mnogo čemu razlikuju, najpre po tome što evropsko sociološko udruženje zagovara jednoglasje prilikom pristupanja principima etičkog kodeksa. Svoj izraz ističe i prilikom samog ponašanja sociologa i u odnosu na druge kolege. Dok se kod američkog sociološkog udruženja pomenuto ne ističe u tolikoj meri. Da bi produktivnost sociologa bila zadovoljena i američko i evropsko sociološko udruženje se slažu oko poštovanja pravila i odgovornosti.
Interesantna je činjenica da evropsko sociološko udruženje zagovara obavezna ali i poželjna pravila, ne odstupa od toga. Dok, sa druge strane, američko sociološko udruženje smatra da pravila treba poštovati ali da je to stvar i lične aktivnosti koje ne mogu da utiču i da ugroze profesionalni status.
Primetno je i to da su evropski sociolozi „konzervativniji i osetljiviji“, šro im se zamera, te se onda nastoji da se njihova osetljivost poveća. Za razliku od evropskih sociologa, američki sociolozi ne podležu pomenutoj vrsti preispitivanja. Po našem subjektivnom mišljenju, kultura, tradicija ali i sredina u kojoj delaju sociolozi utiče u mnogome na percepciju društvene stvarnosti.
Neophodno je naglasiti i to da za evropske sociologe uprkos sredini u kojoj delaju, ne postoje neprihvatljive teme, zagovara se borba protiv stereotipa i predrasuda.
Američko sociološko udruženje pak navodi jasne sankcije koje slede ukoliko se prekrši etički kodeks. Samim tim, neophodno je poštovanje, uvažavanje i odgovornost sociologa. Slaganje evropskih sociologa sa pomenutim je prisutno u domenu poštovanja kolega, različitosti, zarad očuvanja ugleda profesije.
Ono u čemu se slažu i američki sociolozi i evropski sociolozi jeste profesionalni odnos i profesionalno ponašanje, zagovaranje objektivnosti i integriteta sociologa.
Primećujemo da postoje mimoilaženja u pogledu važnosti aspekata proučavanja i evropskog i američkog sociološkog udruženja. Stiče se utisak da je evropsko sociološko udruženje najvažnije očuvanje objektivnosti društvene stvarnosti i integriteta sociologa, što predstavlja osnovu etičkog kodeksa. Dok se za američko sociološko udruženje može zaključiti da je to upravo profesionalna odgovornost i profesionalno ponašanje, što predstavlja osnovne principe etičkog kodeksa.
Zašto nema etičkog kodeksa u Srbiji?
Nakon komparativne analize etičkog kodeksa internacionalnog (međunarodnog), američkog, britanskog i evropskog etičkog kodeksa sociologa, nameće se pitanje (ne)postojanja etičkog kodeksa sociologa u Srbiji.
Iako se sociolozi u Srbiji pretežno pridržavaju pravila etičkog kodeksa koje smo izneli u komparativnoj analizi, ipak ne postoji saglasnost oko utemeljenja i definisanja etičkog kodeksa, po našem subjektivnom mišljenju. Položaj sociologa u Srbiji, „zanemarenost“ profesije, ukazuje na nepostojanje etičkog kodeksa. Sociolozi su složni oko toga da treba vrednovati i negovati objektivno mišljenje i percepciju društvene stvarnosti uopšte. Kod srpskih sociologa postoje univerzalni principi i pravila koja se poštuju, kojih se sociolozi pridržavaju. Veoma je bitno poštovanje kolega, jedinstvo u rešavanju društvenih problema. Ne sme se osporiti ni objektivno izveštavanje o rezultatima istraživanja, kao i nepristrasnost.
No, međutim, uprkos povoljnim okolnostima za nastajanje i kreiranje etičkog kodeksa sociologa u Srbiji, izostala je studija o pomenutom.
Postavlja se pitanje: da li sociolozi u Srbiji ipak nisu dovoljno uporni i složni da ne mogu da kreiraju „svoj“ etički kodeks koji će biti svojstven njihovoj profesiji?
Neophodno je i preispitati zainteresovanost sociologa za očuvanje svoje profesije i očuvanje ugleda iste. Da sociolozi nisu u „zavidnom“ položaju, ukazuju istraživanja o mogućnosti radnog angažovanja. Najčešće se sociolozi zamenjuju socijalnim radnicima ili srodnim stručnim radnicima, na šta može uticati upravo nepostojanje etičkog kodeksa profesije sociologa.
Činjenica da socijalni radnici i stručni radnici u Srbiji imaju etički kodeks, a da sociolozi nemaju, ukazuje na „zanemarenost profesije“ upravo od strane samih sociologa.
Postoje mišljenja da su „sociolozi sami krivi za svoje stanje“, jer se nisu dovoljno zalagali za napredak svoje profesije i utemeljenje osnovnih načela i principa kojih se svaki sociolog treba pridržavati. Međutim, ne treba suditi i okriviti sociologe samo. Odgovornosti ima, po našem subjektivnom mišljenju, i u društvu. Upravo je društvo indikator mogućnosti za razvijanje profesije i očuvanje ugleda i integriteta iste.
Da bi se stvorili uslovi za kreiranje etičkog kodeksa sociologa, neophodno je stvoriti „povoljniju klimu“ u društvu. To bi značilo da bi trebalo da postoji veće interesovanje i saglasnost za očuvanje profesije kao i važnost i neophodnost iste.
Umesto zaključka;
Da bismo zaključili, neophodno je osvrnuti se na dosadašnja istraživanja i pokušati pronaći uzrok ali i posledice nepostojanja etičkog kodeksa sociologa u Srbiji.
Na osnovu svega navedenog, mišljenja smo da postoje prilike za kreiranje etičkog kodeksa sociologa, ali da ne postoji istrajnost da bi realizacija uspela. Potrebno je dodatno zalaganje kako bi se aktivnosti sprovele do kraja i kako bi se „ponudilo“ rešenje.
Svakako, kao što smo već u našem radu naveli, položaj profesije sociologa u Srbiji, „otežava“ zadatak sociologa da kreiraju svoje principe i svoja načela.
Iako se sociolozi slažu sa time da se „znaju“ principi, pravila, norme ali i ponašanja kojih se treba pridržavati i koja treba slediti u svojoj profesiji, do danas (do našeg rada), to nije zapisano i objavljeno.
Hteli bismo da damo svoj doprinos u kreiranju etičkog kodeksa sociologa u Srbiji, time što ćemo predložiti neke opšte principe koji bi se mogli uvrstiti pod pravila etičkog kodeksa. Prema našem subjektivnom mišljenju, smatramo da bi sociolozi trebalo da rade zarad promocije svoje profesije i zarad „odbrane“ svoje profesije. Neophodno je očuvanje integriteta profesije i „istupanje“ iz „utopije“. Sociolozi bi trebalo da se više zalažu da se čuje njihova reč i da imaju „vodeću“ misao o društvenoj stvarnosti, društvenim zbivanjima, problemima.
Javnost treba da prepozna zalaganje sociologa u kreiranju percepcije društvene stvarnosti i da „pruži“ mogućnost da se čuje i drugačije mišljenje. Neophodna je i saradnja sa ostalim stručnjacima iz oblasti društvenih nauka, razmena iskustava, mišljenja.
Očuvanje profesije sociologa, najpre, zavisi od njih samih, od požrtvovanosti, istrajnosti i lojalnosti. Potom, u mnogome zavisi od društva, stanja u društvu i zainteresovanosti društva uopšte za mišljenje sociologa.
Na kraju, možemo samo da se nadamo da će se sociolozi „probuditi iz dubokog sna“ i da će se otgnuti od zaborava.

Literatura:

  1. https://www.europeansociology.org/about-esa/governance/ethical-guidelines
  2. https://www.sociolosko-drustvo.si/kodeks/
  3. https://www.isa-sociology.org/en/about-isa/code-of-ethics
  4. https://www.komorasz.rs/kodeks/
  5. https://www.asanet.org/sites/default/files/savvy/images/asa/docs/pdf/CodeofEthics.pdf
  6. https://www.scribd.com/doc/237418967/Berger-Povlacenje-Poziva
  7. https://pistaljka.rs/public/fck_files/file/izvestaji/Knjiga%20-%20Profesija%20i%20korupcija.pdf
  8. Pavićević, Vuko (1974) Osnovi etike. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod.
  9. Berger, Piter (1991) Sociologija u novom ključu. Niš: Gradina.

Slični tekstovi!

 

Pojedinac, kultura i društvo

Pojedinac, kultura i društvo

Razvoj društvenih nauka pratile su brojne promene, no, pre nego što su se razvile
društvene nauke, postojali su teoretičari koji su se bavili isključivo ljudskom
prirodom. Smatrali su da je čovekova druga priroda – kultura.

read more
Sociološke discipline

Sociološke discipline

Savremena sociologija razgranala se na veći broj samostalnih disciplina-posebnih sociologija. Zato se pre može govoriti o sociologiji u množini, kroz prizmu njenih grana, odnosno disciplina. Brojne discipline izučavaju vezu jedne društvene pojave sa društvom u celini, čime doprinose razvoju opšte nauke o društvu i razumevanju društvenih pojava i procesa u sveukupnosti njihovih varijeteta. Tačan broj socioloških disciplina nije poznat, jer se postojeće discipline konstantno razvijaju, dajući materijal za nastanak novih subdisciplina, koje svojim osamostaljivanjem daju novu, zasebnu disciplinu. Neke od najznačajnijih socioloških disciplina su: sociologija kulture, sociologija rada, sociologija grada (urbana sociologija), sociologija sela (ruralna sociologija), sociologija morala, sociologija masovnih komunikacija.

read more
Maks Veber

Maks Veber

Maks Veber (1864-1920) Biografski podaci          Maks Veber rođen je u Erfurtu (Pruska) u protestantskoj porodici. Kada je Veber imao 5 godina, njegova porodica odlučuje da se preseli u Berlin, gde njegov otac započinje...

read more
Metod sociološkog istraživanja

Metod sociološkog istraživanja

Sama reč “metod” potiče od grčke reči methodos što znači put ili način kako da se dođe do nekog saznanja odnosno do neke istine. Metodologija je logička disciplina koja proučava metod i razvija sva njegova logička načela. Istraživanje najčešće predstavlja proveru...

read more
Sociologija porodice

Sociologija porodice

Sociologija porodice je jedna od mnogobrojnih socioloških disciplina, koja proučava interakciju porodice, kao osnovne ćelije svakog društva i samog društva u celini. Bavi se analizom različitih tipova porodičnih odnosa, proučavanjem funkcija porodice i njenim istorijskim razvojem.

read more