Ogist Kont je bio francuski filozof i osnivač sociologije kao moderne, pozitivističke, nauke o društvu. Stvaranjem pozitivističke faze, Kont je odbacio prve dve – teološku i metafizičku fazu. Smatrao je da u pozitivnoj fazi nece biti mesta za ideje o Bogu i večnim istinama kao i za ispitivanje odnosa između uma i materije. Njegovo najznačajnije delo je “Kurs pozitivne filozofije”, u kome on upravo promoviše ovu pozitivnu fazu i tu uvodi empirijsko ispitivanje iskustva kroz naučno posmatranje i eksperiment.
U poglavlju koje je vezano za određenje porodice, Kont pravi uvod o socijalnoj statici kako bi bio shvaćen ostatak njegovog dela o kome on govori. S tim u vezi, Kont navodi tri osnovna reda socijalne statike koje postoje i o kojima možemo govoriti. Pre svega da bi objasnio socijalnu statiku koja je vezana za određenje porodice, morao je prvenstveno objasniti socijalnu statiku reda jedinki, pa tek onda Kont prelazi na red porodice, a nakon ovog reda na kraju dolazi do reda društva. Ovde će biti objašnjen red porodice, kako sama tema ovog rada i nalaže.
Ne postoji čovek na Zemlji bez porodice, a ni nekog jedinstva bez nje. Istinito društveno jedinstvo i društveni sklad se sastoji upravo u samoj porodici, gde glavna funkcija i uloga u porodici pripada bračnom paru koji može imati decu, ali toj porodici takođe mogu pripadati I još poneki uži članovi. Moramo ovde sagledati ovaj elementarni pojam prema političkoj tački gledišta u tome da porodica prirodno predstavlja pravu neophodnu klicu raznih glavnih dispozicija koje karakterišu društveni organizam. Nijedno drugo društvo ne bi moglo biti tako intimno kao ova divna prosta kombinacija gde se vrši jedna vrsta kompletne fuzije dve priroda u jednu. (Kont, 1989: 230). To bi zlačilo da se dve prirode (otac i majka) spajaju, to jest imaju polni odnos i tako nastaje još jedna priroda (dete).
Kako je vreme odmicalo, evolucija prirodno tekla, a način života menjao, opšti sastav ljudske porodice se menjao vremenom. Tako da možemo razlikovati tradicionalne porodice, koje su važile za davna vremena i obično su brojale mnogo članova, a Kont kaže da su u tradicionalnim porodicama uključivani čak i robovi koji su služili celoj porodici, a najviše najstarijim članovima. U ovakvim porodicama postojao je autoritet, vlast u porodici je pripadala starijima i obično su takve porodice patrijarhalne, u njima vlada muški organizam. Pored ovog tipa porodice, Kont vidi i modernu porodicu, koja je sasvim drugačija od tradicionalne i sve što važi u tradicionalnoj, obrnuto je u modernoj porodici. Tako da je moderna porodica svedena samo na direktnu rodbinu para, ili do prvog stepena srodstva. U ovoj porodici nema robova i vlast starijih je svakako manja.
Sociološku teoriju porodice možemo svesti na dva osnovna reda neizbežnih odnosa:
- Podređenost polova,
- Podređenost starijima.
Kada je u pitanju podređenost polova, tu postoje razlike između polova kada govorimo o sociološkom utvrđivanju individualnog sastava. Kada odradimo sociološko ispitivanje, možemo videti kolika je inferiornost odnosno potčinjenost žena u odnosu na muškarce, ali isto tako možemo primetiti i u čemu su žene superiornije od muškaraca. Kada uzmemo u obzir sposobnost intelekta kao i osećajne i emotivne sposobnosti, priznaćemo da su osećajne i emocionalne sposobnosti pridate ženama, dok kod muškaraca one nisu naglašene. Žena je po svojoj prirodi dobra u duši, nežna, odlikuje je duhovnost i gracioznost. One su emotivnije od muškaraca, takođe ih odlikuje društvenost, ali su one inferiornije od muškaraca što se tiče intelektualnih sposobnosti i razuma. Muškarce takođe odlikuje i fizička snaga. Ženskim umom vladaju emocije, tako da su one osetljivije prema naučnom naporu. Dakle žene sasvim drugačije razmišljaju od muškaraca, takođe imaju i drugačiji pogled na svet. Njihov um je pun emocionalnosti. Kada posmatramo sa sociološke tačke gledišta, ovo zapravo dokazuje nejednakost između muškaraca i žena, evidentna je nadmoć muškaraca.
Kada je u pitanju podređenost starijima, veoma je važan odnos dece prema svojim roditeljima i taj odnos u porodici mora da se zasniva na poštovanju starijih članova porodice. Najvažnije je trajno poštovati naše prethodnike jer je to neophodno u svakom socijalnom pogledu. Stariji u porodici imaju jednu vrstu očinske vlasti, spremni su uvek u svakom momentu da štite svoje mlađe članove u porodici. Neko je zadužen da osniva porodicu, a drugi da održava, vaspitava i socijalizuje najmlađe članove u njoj. Stariji održavaju red i stabilnost u porodici i tako stvaraju jedinstvo čak i kada se ponekad jave neka individualna neslaganja.
Svakako je nemoguće da, u najširim i manje intimnim odnosima, neophodna disciplina društva može ikada u potpunosti ostvariti ove divne osobine domaće discipline: pokoravanje ne bi tu moglo biti tako potpuno niti tako spontano, zaštita tako dirljiva niti tako odana. Ali život porodice neće, ipak, u tom pogledu, ostati manje večna škola društvenog života, bilo za pokoravanja ili zapovedanja, koji se neophodno moraju, u svakom drugom slućaju, približavati, koliko je moguće, ovom elementarnom modelu. Budućnost će moći samo, u tom smislu da se ravna, kao prošlost, prema nepromenljivoj prirodnoj obaveza sa spontanim izmenama koje će postepeni tok socijalne evolucije morati da odredi u ovom delu porodičnog ustrojstva isto tako kao prema prethodnom; izmene ο kojima bi, uostalom, bilo preuranjeno, u jednom i u drugom slučaju, da se danas preuzme specijalna ocena (Kont, 1989: 236).
Literatura
Conte, Auguste. 1989. Kurs pozitivne filozofije, Centar za istraživačko-izdavačku djelatnost RK SSO Crne Gore, Nikšić.
Fotografija preuzeta sa: https://impulsportal.net/index.php/kolumne/drustvo/5316-ogist-kont-zakon-o-tri-faze
