Postoje ti ljudi, rođeni pod srećnom Zvezdom, kojima najveći problem u životu predstavljaju partnerski odnosi… isto tako, postoji ukupno… hm, 0 ljudi, kojima to nikada nije bio “najveći problem“.
Pod partnerskim odnosima podrazumevam odnose prožete emocijama, a s obzirom na to da su emocije društveni fenomen i da postoji i disciplina Sociologija emocija, ova društvena nauka nam može pomoći da razumemo ljudsko ponašanje i kroz naočare ljubavi (pa, i kroz razmatranje biološke aktivacije telesnih organa- ipak su, različitim ljudima različite stvari prioriteti u vezi).
Erih From, socijalni psiholog, psihoanalitičar i filozof smatrao je da je ljubav umeće, a ne osećaj. On ju je poredio s učenjem muzike, inženjerstva. Hm, to tek ne bi bilo sjajno- s obzirom na to da sam ispit iz Proizvodnih strategija pala toliko „ jako“, da sam osetila fizički bol. Mada, neke stvari se sigurno uče – poštovanje, empatija, komuniciranje. Knjige, dakle, pokušavaju da objasne ljubav, veze, brak, seksualne odnose, a nekada mogu i uticati na misao o svemu tome. Sociologija roda, na primer, svojim teorijama može promeniti pogled na odnose i seksualnost, što samim tim dovodi u pitanje i nova razmatranja partnerskih odnosa. Ono što sam nedavno zaključila i zbog čega i pominjem sociologiju roda jeste da ljudi nakon partnerske svađe ne krive situaciju, svoje umeće ljubavi, već isključivo rod kom pripada njihov partner. Tako često možete čuti:
- „ Prema ženama treba biti sk*t, one to vole.“
- „ To je muškarac, njima ne pomaže ni kada im nacrtaš. Odlična zamena za muškarca je veganska torta.“
Pitate li se zašto se uopšte zaljubljujemo baš u tu jednu osobu, ako su sve žene iste i svi muškarci isti? Ne, zato što nikome od nas ne odgovara da to sebe pitamo.
Knjiga „Ženski razgovori“, koju je napisao Duško Radović, koja je zbirka duhovitih priča o ljubavi i zajedničkom življenju, uticala je na to da se složim s Fromom bar na trenutak, iako sam često verni fan osećaja i prvog utiska. Zašto?
Zato što sam prepoznala koliko se priče žena slažu s pričama sredovečnih gospođa koje poznajem. I s kojima bih, uz dužno poštovanje prema njima, o svemu pričala, osim o muškarcima i ljubavi. One svojim pričama žele da nas nauče (kao i dame iz zbirke):
- Da se muškarci popravljaju stručno
- Ljubav samo može da pokvari brak
- Muškarce treba trošiti
- Treba se čuvati udovica
- Ne može se zbog jedne avanture rasturiti brak
- Jednog muškarca deli po pet žena
- U muškarcima ima nečega ljudožderskog
I ne, ovo nije antifeministički tekst, ovo je samo analiza pročitanih priča, koje su predstavljale ženske razgovore. Dakle, ako je tako izgledalo, do Duška Radovića je!
No, ako uzmemo u obzir to da će većina sredovečnih žena takve stvari izgovoriti, a i to da su određene smernice, kao zanat, krale od svojih majki, baki (a, ljubav ne može biti zanat, po samoj definiciji zanata), onda je From sigurno u pravu (učenje po modelu i važnost primarne socijalizacije u izgradnji budućih odnosa i jesu indikator da se elementi ljubavi uče).
Možda je ljubav, zaista, komplikovana zato što su nam umeća i agensi tih znanja drugačiji. Ali, zašto je onda sve toliko jednostavnije u prijateljskim vezama? Odnosno, zašto su uopšte partnerski odnosi komplikovani?
Postoji matematematičko objašnjenje partnerskih komplikacija. Objašnjeno preko odnosa u razlomcima:
½ plus ½ jednako 1 celina, a mi u paru imamo dva cela čoveka, a ne njihove polovine (da je drugačije, bilo bi nezdravo, prema stavovima psihologa). Ta ideja o celini je, kažu, romantičarski zanos. I šta onda mi romantični da radimo?
Znamo samo da matematičari i sociolozi onda nisu par.
½ žene plus 1 muškarac= patrijarhalni odnos
½ muškarca plus 1 žena= radikalni feminizam
Šalu na stranu, ali ni zabavna knjiga „ Objasni mi ljubav“ nije ponudila rešenje, samo nas je brojkama zbunila.
Ako ni društvene, ni prirodne nauke ne mogu utvrditi zakone, pravilnosti, medote ljubavi, a ne zna se ni da li je pre umeće ili emocija – da li je onda ljubav imaginacija? Ou, da, da li je onda objašnjavanja partnerskih odnosa i njihovog uticaja na društvo sociološka imaginacija? Zvučaću neskromno, ali „Ljubav je sociološka imaginacija“ zvuči kao potencijalno često citirana rečenica sa sajta „50 najlepših citata o ljubavi“.
Ljubav kao imaginacija
Pod uticajem samooduševljenja novom hipotezom, završiću spontano, pojačavajući pesmu „Ljubav je samo reč“, prvim što me asocira na imaginaciju (iako ću time ispasti ambivalenta i pobiti svoje slaganje s Fromom, ali pisanje je ipak živ proces)- citatom jednog od najvećih umova u istoriji sveta:
„ Mašta je vrednija od znanja“
Dakle, i Albert bi se složio sa mnom!
