Ljubav kao imaginacija

Uredio/la Zorana Tomić,

April 18, 2021

Postoje ti ljudi, rođeni pod srećnom Zvezdom, kojima najveći problem u životu predstavljaju partnerski odnosi… isto tako, postoji ukupno… hm, 0 ljudi, kojima to nikada nije bio “najveći problem“.

This image has an empty alt attribute; its file name is glupostglupava.jpg

Pod partnerskim odnosima podrazumevam odnose prožete emocijama, a s obzirom na to da su emocije društveni fenomen i da postoji i disciplina Sociologija emocija, ova društvena nauka nam može pomoći da razumemo ljudsko ponašanje i kroz naočare ljubavi (pa, i kroz razmatranje biološke aktivacije telesnih organa- ipak su, različitim ljudima različite stvari prioriteti u vezi).

Erih From, socijalni psiholog, psihoanalitičar i filozof smatrao je da je ljubav umeće, a ne osećaj. On ju je poredio s učenjem muzike, inženjerstva. Hm, to tek ne bi bilo sjajno- s obzirom na to da sam ispit iz Proizvodnih strategija pala toliko „ jako“, da sam osetila fizički bol. Mada, neke stvari se sigurno uče – poštovanje, empatija, komuniciranje. Knjige, dakle, pokušavaju da objasne ljubav, veze, brak, seksualne odnose, a nekada mogu i uticati na misao o svemu tome. Sociologija roda, na primer, svojim teorijama može promeniti pogled na odnose i seksualnost, što samim tim dovodi u pitanje i nova razmatranja partnerskih odnosa. Ono što sam nedavno zaključila i zbog čega i pominjem sociologiju roda jeste da ljudi nakon partnerske svađe ne krive situaciju, svoje umeće ljubavi, već isključivo rod kom pripada njihov partner. Tako često možete čuti:

  • „ Prema ženama treba biti sk*t, one to vole.“
  • „ To je muškarac, njima ne pomaže ni kada im nacrtaš. Odlična zamena za muškarca je veganska torta.“

Pitate li se zašto se uopšte zaljubljujemo baš u tu jednu osobu, ako su sve žene iste i svi muškarci isti? Ne, zato što nikome od nas ne odgovara da to sebe pitamo.

Knjiga „Ženski razgovori“, koju je napisao Duško Radović, koja je zbirka duhovitih priča o ljubavi i zajedničkom življenju, uticala je na to da se složim s Fromom bar na trenutak, iako sam često verni fan osećaja i prvog utiska. Zašto?

Zato što sam prepoznala koliko se priče žena slažu s pričama sredovečnih gospođa koje poznajem. I s kojima bih, uz dužno poštovanje prema njima, o svemu pričala, osim o muškarcima i ljubavi. One svojim pričama žele da nas nauče (kao i dame iz zbirke):

  1. Da se muškarci popravljaju stručno
  2. Ljubav samo može da pokvari brak
  3. Muškarce treba trošiti
  4. Treba se čuvati udovica
  5. Ne može se zbog jedne avanture rasturiti brak
  6. Jednog muškarca deli po pet žena
  7. U muškarcima ima nečega ljudožderskog

I ne, ovo nije antifeministički tekst, ovo je samo analiza pročitanih priča, koje su predstavljale ženske razgovore. Dakle, ako je tako izgledalo, do Duška Radovića je!

No, ako uzmemo u obzir to da će većina sredovečnih žena takve stvari izgovoriti, a i to da su određene smernice, kao zanat, krale od svojih majki, baki (a, ljubav ne može biti zanat, po samoj definiciji zanata), onda je From sigurno u pravu (učenje po modelu i važnost primarne socijalizacije u izgradnji budućih odnosa i jesu indikator da se elementi ljubavi uče).

Možda je ljubav, zaista, komplikovana zato što su nam umeća i agensi tih znanja drugačiji. Ali, zašto je onda sve toliko jednostavnije u prijateljskim vezama? Odnosno, zašto su uopšte partnerski odnosi komplikovani?

Postoji matematematičko objašnjenje partnerskih komplikacija. Objašnjeno preko odnosa u razlomcima:

½ plus ½ jednako 1 celina, a mi u paru imamo dva cela čoveka, a ne njihove polovine (da je drugačije, bilo bi nezdravo, prema stavovima psihologa). Ta ideja o celini je, kažu, romantičarski zanos. I šta onda mi romantični da radimo?

Znamo samo da matematičari i sociolozi onda nisu par.

½ žene plus 1 muškarac= patrijarhalni odnos

½ muškarca plus 1 žena= radikalni feminizam

Šalu na stranu, ali ni  zabavna knjiga „ Objasni mi ljubav“ nije ponudila rešenje, samo nas je brojkama zbunila.

Ako ni društvene, ni prirodne nauke ne mogu utvrditi zakone, pravilnosti, medote ljubavi, a ne zna se ni da li je pre umeće ili emocija – da li je onda ljubav imaginacija? Ou, da, da li je onda objašnjavanja partnerskih odnosa i njihovog uticaja na društvo sociološka imaginacija? Zvučaću neskromno, ali „Ljubav je sociološka imaginacija“ zvuči kao potencijalno često citirana rečenica sa sajta „50 najlepših citata o ljubavi“.

Ljubav kao imaginacija

Pod uticajem samooduševljenja novom hipotezom, završiću spontano, pojačavajući pesmu „Ljubav je samo reč“, prvim što me asocira na imaginaciju (iako ću time ispasti ambivalenta i pobiti svoje slaganje s Fromom, ali pisanje je ipak živ proces)- citatom jednog od najvećih umova u istoriji sveta:

„ Mašta je vrednija od znanja“

Dakle, i Albert bi se složio sa mnom!

Slični tekstovi!

 

Pojedinac, kultura i društvo

Pojedinac, kultura i društvo

Razvoj društvenih nauka pratile su brojne promene, no, pre nego što su se razvile
društvene nauke, postojali su teoretičari koji su se bavili isključivo ljudskom
prirodom. Smatrali su da je čovekova druga priroda – kultura.

read more
Sociološke discipline

Sociološke discipline

Savremena sociologija razgranala se na veći broj samostalnih disciplina-posebnih sociologija. Zato se pre može govoriti o sociologiji u množini, kroz prizmu njenih grana, odnosno disciplina. Brojne discipline izučavaju vezu jedne društvene pojave sa društvom u celini, čime doprinose razvoju opšte nauke o društvu i razumevanju društvenih pojava i procesa u sveukupnosti njihovih varijeteta. Tačan broj socioloških disciplina nije poznat, jer se postojeće discipline konstantno razvijaju, dajući materijal za nastanak novih subdisciplina, koje svojim osamostaljivanjem daju novu, zasebnu disciplinu. Neke od najznačajnijih socioloških disciplina su: sociologija kulture, sociologija rada, sociologija grada (urbana sociologija), sociologija sela (ruralna sociologija), sociologija morala, sociologija masovnih komunikacija.

read more
Maks Veber

Maks Veber

Maks Veber (1864-1920) Biografski podaci          Maks Veber rođen je u Erfurtu (Pruska) u protestantskoj porodici. Kada je Veber imao 5 godina, njegova porodica odlučuje da se preseli u Berlin, gde njegov otac započinje...

read more
Metod sociološkog istraživanja

Metod sociološkog istraživanja

Sama reč “metod” potiče od grčke reči methodos što znači put ili način kako da se dođe do nekog saznanja odnosno do neke istine. Metodologija je logička disciplina koja proučava metod i razvija sva njegova logička načela. Istraživanje najčešće predstavlja proveru...

read more
Sociologija porodice

Sociologija porodice

Sociologija porodice je jedna od mnogobrojnih socioloških disciplina, koja proučava interakciju porodice, kao osnovne ćelije svakog društva i samog društva u celini. Bavi se analizom različitih tipova porodičnih odnosa, proučavanjem funkcija porodice i njenim istorijskim razvojem.

read more