Međunarodni dan borbe protiv narkomanije

Uredio/la Damjan Petrović

June 25, 2020

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge, tradicionalno se obeležava 26. juna, a za cilj ima smanjenje uporebe droge, ali i suzbijanje njenog krijumčarenja. Ovaj dan je ustanovila  1987. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija.

Nažalost, droga je deo naše svakodnevice, ona je i te kako prisutna u savremnom društvu – na ulici, u diskotekama, klubovima, školama. Svakog dana u dnevnoj štampi možemo pročitati pojedini članak koji je vezan za drogu. O njoj se načešće ćuti, svi mi mislimo da je ona daleko od nas i da to zapravo nije naš problem, te na taj način izbegavamo da pričamo o njoj. Međutim, to je jedna od posledica, zbog čega je droga  rasprostranja u velikoj meri u našem društvu.

Nije dovoljno samo to što na jednom času sociologije govorimo o drogi i narkomaniji u okviru teme “Socijalno – patološke pojave (devijantnost)”. Potrebna je jedna posebna oblast o ovoj temi, kako u sociološkim udžbenicima za srednju školu, tako i u ostalim udžbenicima društveno – humanističkih nauka u okviru osnovnog i srednjeg obrazovanja. Naravno, da bismo oblast o narkomaniji proširili u osnovnom i srednjem obrazovanju, potrebna je kompletna rekonstrukcija obrazovnog sistema.

Decu u školama treba uključivati u razne projekte koji se tiču borbe protiv narkomanije, kako bi ona dobila sveobuhvatniju svest o štetnim efektima narkomanije.

Naravno, pre no što deca stupe u školske klupe, ona moraju pre svega, adekvatno obrazovanje o pozitivnim i negativnim društvenim pojavama da steknu u porodici, među svojim najužim članovima – roditeljima. To je ono što sociolozi nazivaju primarnom socijalizacijom, odnosno da se dete prvenstveno formira kao ličnost, tako što usvaja odgovarajuće vrednosti i norme ponašanja u okviru svoje porodice. Kakva će ličnost dete postati, isključivo zavisi od stepena uticaja njegovih roditelja na njega.

Primarna socijalizacija je nešto što je neophodno svakome od nas, jer bez nje, kasnije je teško steći drugu, sekundarnu fazu socijalizacije.

Sada se postavlja pitanje zbog čega smo uključili temu primarne socijalizacije u okviru ove teme ?  U periodu od deset do dvanaest godina, dete počinje da se telesno menja. Tada je dete radoznalo, ima veliku želju da uči, zanima ga sve ono što je neobično, pa čak i zabranjeno. Tada dete kreće sa odabirom svog društva i zanima ga sve ono što zanima njegove prijatelje. Roditelji tada treba da obrate posebnu pažnju na svoje dete jer je upravo ovaj period odrastanja veoma kritičan za eksperimentisanje sa nedozvoljenim supstancama (alkoholna pića, duvan, droga). Zato je važno da dete u tom perodu, uz pomoć roditelja, spozna dobre i loše strane društvenih pojava.

Danas postoji veliki broj mladih koji koriste određenu vrstu narkotika, jer verovatno nisu imali spoznaju o tome koliko je to štetno, čak i smrtonosno. Upravo zbog toga potrebno je pružiti deci adekvatno vaspitanje.

Mnogi sociolozi ističu da se problemi mladih, sagledavaju upravo tako, kao problemi, a ne da se mladi posmatraju kao problem. Ovo je jako bitno shvatiti. Svi socijalno – patološki problemi mogu se rešiti samo uz prisustvo jake volje i želje za tim.

Droga i narkomanija

Najčešće se droga prvi put proba iz radoznalosti ili jedne nezrele potrebe da se doživi nešto neobično, ono što do tada mladima nije bilo poznato u ranijoj fazi života. Prvi osećaj može izazvati odobravanje i fasciniranost, a na osnovu prvog osećaja, pojačava se želja za ponovnim uzimanjem droge i to sve učestalije, što može dovesti do granice da osoba sebi uskrati pravo na život. Zato je vrlo bitno u startu pobediti drogu, a pobeda znači da je nikada ne probamo, odnosno da odmah kažemo NE!

Narkomanija jeste zavisnost od droga i to najčešće patološka ili “bolesna” zavisnost. Ova definicija jeste rezultat mnogih razmirica među stručnjacima u pokušajima da naučno objasne kakvo je to iskustvo ljudi sa drogama od predmodernog društva pa sve do danas. U ranijim fazama društva, u nekim kulturama, ljudi su koristili drogu radi zadovoljstva i radi opuštanja, ali i zbog nekih rituala, najčešće religioznih. Tako da, možemo videti da droga uopšte nije nova pojava.

Droga uvek izaziva poremećaje u ponašanju i može doći do delinkvencije. Narkomani su jednostavno prinuđeni da kontaktiraju dilere kako bi nabavili još droge, a često sa njima prave dilove i uključuju se u preprodaju iste, što ih vrlo brzo dovodi u sukob sa zakonom. Novac za drogu se obezbeđuje obično prodajom bitnih stvari iz kuće, kao što je nakit, umetnička dela, vredne stvari, pa čak i krađom ili još gore prostitucijom. Želja za drogom je toliko jaka da prosto ne postoji stid i griža savest zbog učinjenih dela. Ovo trebamo razumeti kao jedan od simptoma ove teške bolesti, a ne kao primarnu karakteristiku ličnosti.

Međutim, deo tinejdžera neverovatno dobro prikriva uzimanje droga, dok se kod većine konzumenata ipak događaju promene. Postoje određeni znaci koji ukazuju na to da adolescent ima ozbiljnih problema sa konzumiranjem droga. Ti znaci su najčešće emocionalno udaljavanje od porodice, ali i od društvenih i drugih obaveza (školskih, na primer), takođe se dete utapa u jednu novu određenu grupu društva, a sociolozi ovakvu grupu obično nazivaju potkulturom, ovde u ovoj potkulturi uče se vrednosti koje odstupaju od ponašanja većine članova društvene sredine, tu se dete uči lažima, manipulacijom i arogancijom. Takođe i vrlo rano pušenje cigareta, uzimanje alkohola, tableta i izostanci sa nastave, mogu biti pokazatelji za kasniju sklonost razvoju zavisnosti.

Kako pomoći narkomanu

Ovo je trenutak koji dovodi do straha na obe strane, od zaprepašćenja, neverice, panike, besa i ljutnje, stida od osude sredine, nepromišljenih odluka i drugih stvari. Kada porodica sazna da je njen član narkoman, ona obično pokušava da izoluje svog člana od očiju javnosti i vodi ga kod raznih stručnjaka, psihijatra, psihologa, psihoterapeuta u nadi da mu oni mogu pomoći, a neke porodice, svog člana narkomana čak prijave policiji. Kao i druge stresne stvari koje zahtevaju određeno vreme rešavanja i ova situacija zahteva vreme prilagođavanja, te je tako treba i prihvatiti. Na taj način smanjuju se tenzije i kod porodice i kod narkomana. Narkoman bi trebao odmah prihvatiti uslove porodice i ne sme se protiviti svom lečenju. Potrebna je istinska volja, motivacija i želja kod narkomana za izlečenjem jer jedino na taj način može doći do pozitivnih rezultata.

Narkomanija oštećuje moralnu sferu ličnosti i zato od narkomana i ne treba očekivati da se ponaša normalno, niti ga treba optuživati zbog čega to ne može.

Problem nastaje kada je u pitanju borba za izlečenje, jer postoji mali broj narkomana koji se samosvesno odlučuju na lečenje, upravo zbog toga što je droga postala svakodnevni način njihovog života, te oni ne vide lečenje kao izlaz iz sveta droge. Oni se “normalno” osećaju tek kada uzmu drogu.

Prevencija

Ranije su postojali programi primarne prevencije, koji su se uglavnom razlikovali od savremenog preventivnog delovanja. Uglavnom je to bilo informisanje javnosti putem predavanja, tribina, savetovalištima, dok se danas mnogo više uspeha postiže kroz aktivno uključivanje dece i mladih, što znači da oni nisu samo pasivni slušaoci tribina i predavanja. Primarna prevencija zasnovana je na informisanju, ali ono, samo po sebi nije dovoljno.

Zato je važno da mladi ljudi u školi ili u drugim ustanovama ili organizacijma koje okupljaju mlade, dobiju priliku da, osim znanja o drogama, steknu i neke socijalne i psihološke veštine, kao što su samopouzdanje, kontrola emocija, pametno odlučivanje itd.  Te veštine koje mladi usavrše, od velikog su značaja jer će im koristiti tokom čitavog života.

Razlozi zloupotrebe droge

Teško je objasniti zašto neko prvi put uzima određenu vrstu droge. Razloga je mnogo i nisu isti za svaku osobu. Jedna ista osoba često menja razloge i motive za uzimanje psihoaktivnih supstanci. Najčešći razlozi mogu biti dosada, radoznalost, pritisak od strane drugih lica – na primer vršnjaka jer se tako pojedinac identifikuje sa grupom. Najveći broj mladih, koji su probali ili koriste neku od supstanci su je prvi put uzeli pod pritiskom i navođenjem prijatelja ili braće i sestara, koji je već koriste.

Drugi su je uzeli da bi se osećali baš “kul”, moderno, aktuelno, jer su to već negde videli na televiziji, ili su možda slušali u nekim “popularnim” pesmama.

Neko drogu uzima da bi izbegao probleme sa kojima se svakodnevno susreće na poslu, sa prijateljima, u školi ili u porodici.

Kada je škola u pitanju, osnovci drogu najčešće uzimaju iz radoznalosti i potrebe identifikacije sa drugim pripadnicima određene grupe, ili bolje rečeno potkulture. Ukoliko ne probaju drogu, grupa ih često omalovažava i isključuje iz iste. Kasnije, u srednjoj školi kod deteta dolazi do gubitka samopoštovanja, postoji sopstvena nesigurnost i strah od neuspeha. U adolescentnom periodu i odraslom dobu, razonoda nije jedini faktor uzimanja droge, već su prisutni sve češći psihopatološki poremećaji što dovodi do preke potrebe za uzimanjem ovih neželjenih supstanci. Postoje depresivna raspoloženja, duševni poremećaji ili poremećaji u strukturi ličnosti.

Prema mnogim sociolozima, zavisnost od mnogih vrsta droga predstavlja jedan socijalno – patološki fenomen, specifičan oblik otuđenja mladih koji ne uspevaju da se na zadovoljavajući način snađu u društvu koje ih okružuje. Prema sociolozima, upotreba marihuane, trodona, ecstasy-ja, u adolescenciji posledica strukturnih, društvenih i porodičnih poremećaja. Kod mladih, jednostavno postoji jedan bunt i prkos prema svim autoritetima, što prouzrokuje bekstvo od savremenog društva. U adolescentnom periodu, radoznalost je velika, a njena usmerenost ka zdravom i normalnom ponašanju, ne zavisi samo od adolescenta, već i od porodice, nastavnika u školi, ali i od ostatka društveno – kulturne sredine, koja bi trebalo da neguje poželjno i prihvatljivo ponašanje.

Od posebnog su značaja odnosi u porodici. Mnoga ispitivanja socio – patoloških pojava ukazuju na nesklad i razorenost porodice. Sociološki pogled ukazuje na to da su glavni uzroci zloupotrebe supstanci u promenama vrednosnih sistema i dinamike savremene porodice. Savremena porodica se razlikuje od tradicionalne porodice po tome što su njeni članovi u stalnoj trci za zaradom, sticanjem odgovarajućeg i zadovoljavajućeg društvenog položaja i ugleda. Zbog prevelike okrenutosti ka materijalnim dobrima, polako se gube moralno – vrednosni porodični odnosi koji su se nekada u tradicionalnoj porodici negovali. Roditelji sve više postaju materijalisti, a sve manje neguju emotivne i moralne osobine prema detetu. Zbog emocionalne uskraćenoosti, mladi osećaju veliku prazninu u svom duševnom životu, kao i u sopstvenom identitetu. Umesto porodičnim, mladi se okreću uličnim autoritetima, koji ih polako ali sigurno vode u propast.

Zakonski okviri

Postoji mnogi zakonski okviri pomoću kojih se kažnjava zloupotreba i krijumčarenje droge. Neki od njih jesu:

  • Ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina (Član 246 KZ).
  • Ko neovlašćeno uzgaja mak ili psihoaktivnu konoplju ili druge biljke iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadrže opojnu drogu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina (Član 246 KZ).
  • Ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri godine, a može se osloboditi od kazne (Član 246a KZ).
  • Ko navodi drugog na uživanje opojne droge ili mu daje opojnu drogu da je uživa on ili drugo lice, ili stavi na raspolaganje prostorije radi uživanja opojne droge ili na drugi način omogućuje drugom da uživa opojnu drogu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina (Član 247 KZ).

Dakle, ovi zakonski okviri nam zapravo govore o tome da zbog prodaje, kupovine i upotrebe droge, možemo dospeti u sukob sa zakonom (možemo biti uhapšeni, izvedeni pred sud, ili biti osuđeni na zatvorsku kaznu).

Treba takođe znati da mnoge zemlje ne dozvoljavaju ulazak onima koji su bili osuđivani zbog droge.

Recimo NE drogi!

Teško je biti jedini u društvu koji jasno kaže NE pritisku vršnjaka, ali to ne znači da je nemoguće reći. Svako može da se odupre ukoliko istinski želi, ako shvata i razume koliko je droga štetna za zdravlje.

Zbog zloupotrebe droga mnogi mladi ljudi su morali da napuste dom, školu, posao ili su završili u bolnici, a mnogi su nažalost i umrli.

Porebno je mnogo više edukacija u osnovnom i srednjem obrazovanju o štetnosti psiho – aktivnih sredstava. Danas u osnovnim školama deca gotovo da nemaju ni jedan predmet koji se bavi štetnim efektima neželjenih supstanci i to predstavlja jedan veliki problem obrazovnog sistema. Kada je srednja škola u pitanju, takođe, sem sociologije i psihologije, ne postoji predmet koji se bavi kompleksnijim izučavanjem i prevencijom psiho – aktivnih supstanci, kao i socijalno – patoloških problema, koji su u našem društvu gotovo na svakom koraku.

Literatura:

  1. Dr Jelena Ristić Ilić, Priručnik za prevenciju zloupotrebe droge – Vodič za roditelje (2018), Leskovac, Odbor za prevenciju bolesti i borbu protiv verskih sekti Skupštine grada Leskovca.
  2. Dr Vanja Ilić, dr Goran Tojaga, dr Biljana Marinković, Ivana Trajković i Tanja Micić Brošura Igraj za zdravlje, droga, jok bre!!!
  3. Backović, Anđa. 2001. Narkomanija, Jugoslovenski crveni krst, Beograd.
  4. Vidicki, Čedomir. 2014. Zajedno protiv droge, Narodna biblioteka “Jovan Popović”, Kikinda.

Slični tekstovi!

 

Promene i razvoj društva

Promene i razvoj društva

Pojmovi ‘promena’ i ‘razvoj’ ne smeju se poistovećivati jer iako svaki razvoj podrazumeva neke promene, pod razvojem, odnosno progresom mislimo na promene koje sa sobom nose pozitivne efekte, dok svaka promena ne mora nužno da donese pozitivne efekte.

read more