Sama reč “metod” potiče od grčke reči methodos što znači put ili način kako da se dođe do nekog saznanja odnosno do neke istine.
Metodologija je logička disciplina koja proučava metod i razvija sva njegova logička načela. Istraživanje najčešće predstavlja proveru naših teorijskih hipoteza u praksi.
Eksperiment je naučno posmatranje u precizno određenim kontrolisanim uslovima s ciljem da se u ispitivanim oblastima utvrdi ili proveri postojanje nekog uzorka.
Pozitivisti i realisti zagovaraju kvantitativnu metodu istraživanja, odnosno korišćenje podataka koji se mogu pretvoriti u brojeve.
Antipozitivisti i nominalisti se zalažu za kvalitativnu metodu istraživanja,to jest daju prednost ispitanicima, na osnovu kojih možemo razumeti njihovo delovanje.
Međutim, postoji uverenje da su kvantitativna istraživanja razvijenija, upravo zbog toga što se kod kvalitativne metode uzimaju iskazi jednog čoveka ili nekolicine ljudi.
Postoje različite klasifikacije istraživanja. Prema funkciji koju imaju dele se na:
- Eksplorativna, bave se temama koje nisu dovoljno poznate, s ciljem da se prikupi što više znanja o nekoj pojavi.
- Proveravajuća, imaju za cilj proveravanje jasno postavljene hipoteze.
Faze istraživanja
Korak 1: Priprema istraživanja
Izbor teme zavisi od naših ili interesovanja naručilaca (sve što želimo ili što neko želi od nas). Nakon izbora teme, a pre početka istraživanja, treba proučiti postojeću literaturu o problemu i pregledati sekundarne izvore podataka, kao što su, na primer, izveštaji ranijih istraživanja, novinarski izveštaj o toj temi i sl.
Postavljanje hipoteze (pretpostavke) jedna je od ključnih faza istraživanja i od nje zavisi koje ćemo podatke smatrati relevantnim za naše istraživanje.
Međutim, sociološka istraživanja se zasnivaju na ponašanju i mišljenju ljudi, pa je neophodno prikupiti uzorke.
Uzorak je deo skupa na osnovu koga zaključujemo mišljenja (podatke) o celom skupu. Bitno je da uzorak bude reprezentativan, a to se može postići prikupljanjem raznih vrsta uzoraka:
- Slučajan uzorak, koji se bira na osnovu procedura zasnovanih na verovatnoći, a može biti jednostavan (svaka jedinica iz skupa ima istu verovatnoću da uđe u uzorak) i stratifikovan (gde se prvo odrede podgrupe, a onda na osnovu toga se vrši slučajni izbor).
- Prigodan uzorak, čine ga jedinice koje su se našle “pri ruci”, odnosno u trenutku istraživanja, na primer, ulične ankete.
- Kvotni uzorak je sastavljen od unapred određenih kvota na osnovu utvrđenih karakteristika osnovnog skupa.
- Nameran uzorak je uzorak u koji ulaze najtipičniji predstavnici osnovnog skupa.
Korak 2: Prikupljanje podataka
Naučno posmatranje je usmereno na tačno određene pojave koje se posmatraju i sistemski beleže. Postoje razne tehnike za prikupljanje podataka, a dve su osnovne:
- Posmatranje
- Razgovor
Postoje različite vrste posmatranja, a osnovna podela je na:
- posmatranje s učestvovanjem (možemo poslati nekoga da se priključi demonstracijama i time ispita demonstrante o čemu je reč);
- posmatranje bez učestvovanja (možemo posmatrati demonstracije i beležiti ponašanje demonstranata, a na osnovu parola koje uzvikuju možemo saznati motive protesta).
Drugi način da se dođe do podataka je razgovor. Postoje dve osnovne vrste razgovora:
- ankete
- intervju
Ankete imaju za cilj prikupljanje podataka o velikom broju ljudi. Ankete se sprovode pomoću upitnika koji sadrže standardizovanu listu pitanja otvorenog ili zatvorenog tipa.
Kod otvorenih pitanja, od ispitanika se očekuje da sam ponudi odgovor na postavljeno pitanje. Zatvorena pitanja već sadrže ponuđene odgovore, a od ispitanika se očekuje da odabere jedan ili više odgovora.
Intervijui se koriste u kvalitativnim istraživanjima (prednost se daje ispitanicima) i obično se vodi sa manjim brojem pojedinaca.
Korak 3: Sređivanje podataka
Mnoštvo prikupljenih podataka pre analize treba srediti, odnosno razvrstati prema vrsti i veličini, prebrojati i izmeriti.
Razvrstavanje prema vrsti naziva se klasifikacija (da se sve lepo rasporedi da bi se analiza lakše uradila).
Razvrstavanje prema veličini postiže se pomoću merenja, kvantitativno. Merenje je kvantitativno (brojčano) označavanje pojava na osnovu precizno utvrđenih pravila, a koristi se da bi se povećala preciznost podataka.
Statističke metode nam pokazuju relevantno, precizno društvene pojave koje su po svom karakteru masovne i najčešće se koriste u demografiji.
Sociometrija je specifična metoda za merenje društveno i socijalno-patoloških veza unutar malih društvenih grupa.
Analiza sadržaja je takođe kvantitativna metoda kojom se opisuje sadržaj poruka u javnom komuniciranju, ali i kvalitativna, gde se istražuje sadržaj i smisao poruke.
Korak 4: Analiza podataka
Konačnu fazu istraživanja predstavlja analiza podataka, odnosno dovođenje rezultata našeg istraživanja u vezu s postojećim znanjem o proučavanoj pojavi.
Prvi korak u istraživanju socioloških podataka je utvrđivanje korelacija. Korelacija je postojana veza između dve pojave. Postoji takozvana prividna korelacija, kada je uzrok neki treći niz događaja između dve pojave.
Za analizu podataka, sociolozi kao zamenu za eksperiment koriste uporedni metod i multivarijantnu analizu.
Uporedni metod je u sociologiji uveo Emil Dirkem, osnivač moderne francuske sociologije, kao zamenu za eksperiment i njime proučavao uzroke samoubistva, kao i patološke društvene pojave.
Multivarijantna analiza je statistički postupak pomoću koga se istovremeno meri uticaj različitih faktora na proučavanu pojavu. Tako, na primer, istovremeno možemo meriti uticaj starosti, pola, obrazovanja, imovinskog stanja…
LITERATURA:
1. Sociologija za treći razred srednjih stručnih škola i za četvrti razred gimnazija, Vladimir Vuletić, Klett, Beograd, 2015.
2. Sociologija za treći razred srednjih stručnih škola i za četvrti razred gimnazija, Grupa autora, Zavod za udžbenike, Beograd, 2012.
3.Sociologija za treći razred srednjih stručnih škola i za četvrti razred gimnazija, Milena Stanojević, Logos, Beograd, 2016.
