O nama
Pridruži se timu!
Mi smo neformalna grupa sociologa i studenata sociologije, okupljena putem društvenih mreža, u periodu prelaska na online nastavu, sticajem okolnosti koje su nas na globalnom nivou zadesile.
Želimo da kolegama sociolozima i učenicima olakšamo novonastalu situaciju, kako bi novi način prenošenja i usvajanja znanja iz oblasti sociologije bio jednostaviji i efikasniji za sve učesnike u nastavnom procesu. Stoga ćemo na blogu obrađivati oblasti i teme koje su obuhvaćene nastavnim planom i programom.
Takođe bismo želeli da svoju ljubav prema sociologiji prenesemo srednjoškolcima i da ih dodatno zainteresujemo za promišljanje o društvenim pojavama preporukom dodatne literature, zanimljivostima i radovima koje ćemo na blogu objavljivati.
Važno je razumeti globalne društvene procese, jer se danas, brže nego ikad, društvene promene prelivaju sa jednog dela sveta na drugi.Takođe je važno sagledati sve specifičnosti društva u kojem živimo, kako bismo postali svesni svoje uloge u njemu i kako bismo adekvatno reagovali na izazove i prepreke sa kojima se individualno i kolektivno suočavamo, jer kao što je poznati sociolog Entoni Gidens rekao, bavljenje sociologijom povećava mogućnosti ljudske slobode.
Snežana Đenić
Snežana Đenić, diplomirani sociolog, zaposlena u Gimnaziji “Borislav Petrov Braca” u Vršcu, na poziciji nastavnika Ustava i prava građana i Sociologije i u Hemijsko-medicinskoj školi u Vršcu, u kojoj predaje Sociologiju. Jedan od osnivača i predsednica udruženja „Eduakcija“. Saradnica Srpskog udruženja za filozofsku praksu (SPPA). Nosilac licence prve TEDx Vršac konferencije. Inicijator bloga „Sociološka imaginacija”. Smatra da sociologija treba da ima praktičnu primenu u mnogo većoj meri, pogotovo u kriznim periodima, koji su na ovim prostorima postali kontinuitet.
Miljana Živić
diplomirani sociolog, student master akademskih studija Sociolog u socijalnoj
zaštiti na Filozofskom fakultetu u Nišu. Edukator, pomoćnik i zamenik glavnog urednika
Časopisa za društveno-humanističke radove. “Sociologija nam pruža širinu, da obuhvatimo
sve probleme i da razgledamo svet iz drugačije perspektive. Zato, hajde da krenemo u
pustolovinu!”
Nevena Grozdanovski
bivša petničarka, studentkinja sociologije u Novom Sadu i
aktivistkinja Združenje akcije “Krov nad glavom”. Velika ljubiteljka kinematografije i pozorišta.
Milica Bogdanović
student Filozofskog fakulteta u Nišu, departman za sociologiju.
Koordinator tima za humanitarni rad u organizaciji “OPTIM-UM”, istraživač u časopisu za društveno- humanističke radove udruženja “OPTIM-UM”, edukator za držanje radionica.
„Sociologija nam pomaže da spoznamo svet oko sebe, na ulici, u gradskom prevozu, dok smo sa prijateljima, partnerom ili porodicom, naš život je ukrašen društvenim ulogama i odnosima koji ga čine potpunim.“
Zorana Tomić
studentkinja četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom
Sadu. Sociologiju je upisala jer je zanima kritički osvrt na društvo, što joj je doprinelo i u radu
sa decom, a i u pisanju dramskih tekstova, u kojima provlači aktuelne društvene pojave.
Smatra da je društvo bez sociologa kao srce bez kardiologa i da sociologiju možemo videti na
svakom koraku, svakodnevno, uz pomoć teorije, iskustva i sociološke imaginacije, što
sociologa cini merodovnim da o nekim temama slobodno govori.
Dijana Milošević
student četvrte godine na departmanu za sociologiju Filozofskog fakulteta
u Nišu, edukator, programski koordinator i glavni urednik Časopisa za društveno-
humanističke radove u udruženju Optim-um. ,,Sociologija će vam pomoći da izgradite sebe,
poseban pogled na svet i ono što se dešava u njemu, samo je potrebno da budete kreativni i
maštoviti i pred vama će biti mnogo načina kako ovaj svet može da bude bolji. Sociološka
imaginacija je vaš prvi korak u tome”
Jovana Šotić
student master studija sociologije na Filozofskom Fakultetu u Nišu. Volonter u
nevladinoj organizaciji „OPTIM- UM“, aktivna u timu za humanitarni rad, bavi se
promocijom tima. “Sociologija mi pomaže da dekonstruišem svako svoje uverenje i kada je reč o nečemu što se podrazumeva jer se upravo iza toga krije zamka. Možda se rad sociologa
ogleda prvenstveno u bežanju od zamki i nalaženju novih na tom putu. Berger je pisao da će oni ljudi koji gore od želje da čitaju tuđu poštu i vire kroz ključaonice najverovatnije postati sociolozi. Možda je ova metafora najpotpunija slika poziva sociologa koji mora uvek da uključuje radoznalost, znatiželju i nezaustavljanje samo na očiglednom.“
Miljana Nikolić
diplomirana sociološkinja, studentkinja master akademskih studija Sociolog u socijalnoj zaštiti na Filozofskom fakultetu u Nišu, šahistkinja prve kategorije. „Sociologija je poput šahovske igre. Susrećemo se sa različitim društvima i šahovskim otvaranjima.“
Damjan Petrović
Student sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Učestvovao na regionalnom takmičenju učenika srednjih škola iz sociologije u organizaciji Srpskog sociološkog društva na temu „Nasilje oko nas“.
Interesovanja: Religija, porodica, politika, ideologija.
Nikolina Jović
Studentkinja četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Angažovana u Kuhinji solidarnosti (NS). Interesuje se za pitanja ljudi sa margine, pitanja roda i rada. Pored toga, zanima se za strukturalizam u sociologiji i psihoanalizu.ija.
Tijana Pajić
diplomirana sociološkinja. Provela nekoliko meseci na studijama sociologije na Middle East Technical University (METU) u Turskoj, i mesec dana na seminaru grčkog jezika, istorije i kulture na Jonskom Univerzitetu na Krfu. Više godina je bila članica studentskog pokreta u Novom Sadu, zalažući se za veća prava studenata, a prevashodno za besplatno visoko obrazovanje za sve. Ima volonterskog iskustva na dešavanjima organizovanim na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Zanima se za oblasti rada, patologije, politike i roda.
Branko Mišović
master sociolog, sa interesovanjima za urbanu politiku, makrosociologiju, istorijsku sociologiju i socijalne osnove umetnosti.
Dragana Radmanović
diplomirani politikolog za Međunarodne odnose Fakulteta političkih nauka, student master akademskih studija Sociologije u Novom Sadu, koordinator filokafea pri Srpskom udruženju za filozofsku praksu (SPPA), član udruženja Eduakcija, TED volonter https://www.ted.com/profiles/
Ekološki problemi i – sociologija
Čovek je deo jedne od najsloženijih sfera planete Zemlje - biosfere. Kao takav, umešan je i u raznovrsne prirodne procese i cikluse koji ovu sferu karakterišu, i na njih utiče. Stoga je, pored biotičkih i abiotičkih faktora, u biosferi prisutan i antropogeni faktor....
Ljubav kao imaginacija
Postoje ti ljudi, rođeni pod srećnom Zvezdom, kojima najveći problem u životu predstavljaju partnerski odnosi... isto tako, postoji ukupno... hm, 0 ljudi, kojima to nikada nije bio “najveći problem“. Pod partnerskim odnosima podrazumevam odnose prožete emocijama, a s...
Globalizacija
Globalizacija predstavlja proces koji je vezan za 20. vek, učinio je da se kapitalizam proširi na čitav svet. Najjednostavnije rečeno, dolazi do širenja kapitalističke ekonomije u globalnim razmerama i svet postaje jedna celina sa jedinstvenom podelom rada....
Sociologija politike
Reč “politika” potiče od reči polis ( grad, država), središte polisa bila je agora ( trg), gde su građani debatovati i donosili odluke javnim glasanjem. Ljudi koji nisu učestvovali u debatama, nazivani su idiotima. Politika predstavlja veštinu upravljanja društvom,...
Islam
Reč religija potiče od latinske reči religio. Ona nam pomaže da razumemo poreklo sveta, uzrok nekih dešavanja (pr.poplava) i sebe. Postoje različite definicije religije, međutim, postoji konsenzus oko toga koliko vrsta religija postoji. U pitanju su dve vrste:...
Religijske zajednice i sekte
Kada se govori o religijskim zajednicama, neophodno je pomenuti podelu na: crkvu;denominaciju;sektu ikult.Crkva potiče od reči „eclesia“-zajednica. Odnosno, crkva predstavlja zajednicu vernika kao sveto mesto na kome se sastaju vernici. Crkva je organizovana i...
Kič i šund
Kič je niskokvalitetno stvaralaštvo i ima za cilj da se dopadne što većem broju ljudi i da se što više proda. Predstavlja nekakvu degradaciju umetnosti. Danas je on mnogo rasprostranjen pa ga više ne možemo ni tako lako prepoznati. Svako od nas je sigurno bio u...
Uticaj medija
Sećate li se lekcije o agensima socijalizacije? Odnosno o agensima, koji nas oblikuju i omogućavaju nam da postanemo deo društvene stvarnosti. Među njima su: porodica, škola, vršnjaci, društvene organizacije, mediji. Kroz istoriju je poznato da: „Iver ne pada daleko...
Vreme-alat za uništenje modernog čoveka
Od samog trenutka nastanka svega, bilo to po religijskim pričama ili po naučnim tvrdnjama, jedna stvar je zajednička svim događajima koji su sledili nakon geneze[1]. Za svaki događaj koji se odigrava u kreiranom prostoru, potrebno je kretanje....
Mogućnosti klasno-slojne pokretljivosti
Od davnina je prisutna klasna podeljenost u našem društvu. Iako je feudalizam iskorenjen sredinom 19. veka i danas se ostaci toga primećuju u našem društvu. Mada zvanična klasna podela ne postoji, ona je itekako uočljiva u mnogim segmentima života. Ideja komunizma da...
Zahvaljujemo učenicima
Zhvaljujemo učenicima čiji su radovi objavljeni na našem blogu:
Ana Radak
Jasmina Batrnjin
Anja Radovanović
Jovana Rajković
Jovana Plakalović
Tara Jovanović
Nemanja Angelovski
Mia Velić