Pojedinac kao obeležje pritiska vremena i okruženja

Uredio/la Rad ucenika

February 8, 2021

   Koliki uticaj ima okolina na nas kao pojedince? Da li naše okruženje i vreme u kojem živimo, na neki način formiraju našu ličnost? Da li, na način koji mi ne primećujemo, postajemo samo još jedno lice u mrtvom moru beličnih ljudi?

   Od ranog detinjstva suočavamo se sa raznim pritiscima koji se tokom godina povećavaju. Bili to naši vršnjaci, porodica, profesori, nastavnici; mi se od samog početka našeg života učimo nekom određenom ponašanju i mišljenju. Kroz život učimo da se prilagodimo nekoj određenoj, našire usvojenoj, društvenoj normi, i učimo da je sve van njenih granica loše, pogrešno i socijalno neprihvatljivo. Tako, po kalupu oblikovani, ulazimo u svet odraslih, pripremljeni da ostatak života provedemo u građenju karijere, stvaranju porodice, a zatim da starost provedemo sa svojim potomcima, decom i unucima, i tu je kraj. Jednostavno šablon, kalup. Nažalost današnje društvo nam vrednost meri po uspehu, ostvarenosti, zvanju i materijalnim stvarimo. Ljudi slabo shvataju da je život zapravo ona crtica na nadgrobnom spomeniku između godine rođenja i smrti. Ne nečije mišljenje, niti rasuda malograđanstva. Dakle, sve profesije koje nam ne odezbeđuju dovoljno visoka primanja na mesečnom nivou se u startu klasifikuju kao profesije nižih vrednosti. Sve što je dalje od proseka se gleda kao nešto loše, a svi oni koji svoj život ne grade po društvenoj normi i koji se odupiru pritisku okruženja se smatraju čudacima i izrodima.

   Recimo da neko prati svoj san, nešto što za njega predstavlja zvezdu u beskrajnom plavom krugu od malih nogu, ali ta profesija po normama nije dovoljno plaćena, osoba se automatski klasifikuje kao građanin nižeg reda, neostvaren čovek. Šta je to neostvaren, a šta ostvaren čovek? Veoma subjektivna tema. Ostvarenost za svakog predstavlja nešto drugo i nema ni poente polemisati o takvim temama, samo ne treba osuđivati ljude na osnovu njihovog lično odabranog puta. To je takozvani sindrom standarda današnjice gde se nameće pitanje: Da li je vredno odupirati se većini ili se jednostavno pomiriti sa činjenicom da je lakše biti prihvaćen nego istinski ispunjen, jedinstven? Preda mnom i mojom generacijom je trenutno velika dilema, sa završetkom srednje škole, dolazi raskršće puteva gde svako ima pravo izbora. Odabrati profesiju podobnu roditeljima? Okolini u kojoj živimo? Nešto što garantuje miran, udoban i siguran život bez većih rizika? Ili odabrati za sebe, nešto apstraktno, nerealno? Možemo se opredeliti za put pun kritika, uspona i padova i veoma malo podrške. Odluka koju treba doneti pod velikim pritiskom sa svih strana. Zato sam ja lično danas, u ovom period svog života, prezahvalna za ljude oko sebe. Smatram da sa svojih jedva punih osamnaest godina imam prijatelje za života, jer sam na vreme postavila kriterijum takav, da me samo ljudi izvan granica društvenih normi privlače. Oni koji pomeraju granice i vide dalje od horizonta. Oni koji imaju širok spektar interesovanja i ne bave se drugim ljudima. Neretko se dešava da klonem duhom, izgubim nadu i veru u ljude, ali kad padnem, uvek imam nekog pored sebe da me podigne, nekog takozvanog izroda. Nekoga ko je rekao ne svim nametnutim granicama. Neko na koga se vredi ugledati, a teško je danas biti takav. Pored sve servirane priče o ljudskim pravima, slobodi, jednakosti, ipak to u praksi nikada nije kao na papiru. Ljudi su velika enigma sami za sebe. Imam vere u današnje generacije da neće dozvoliti da jednoga dana budu rezervisani, mlaki, pod izgovorom da je uvek najbolje ni u čemu se ne isticati; “travka koja štrči uvek biva prva pokošena”, kako su nas učili. Nikada ne želim da dozvolim sebi da budem mlaka osoba, bez ikakvih ideala i načela, bez svog glasa i stava, bez identiteta. Neki bi rekli da sam “ratoborna”, “svađalica”, “jezik mi je brži od pameti”, ali uvek držim do sebe i to nikada ne želim da promenim. Svojeglava sam i izgubljena u celoj ovoj havariji dvadeset i prvog veka. Celokupan sistem se raspada, puca nezadovoljstvo i nepravda sa svih frontova. Narod svakodnevno protestuje. Nevini i nedužni ispaštaju, oholi se njihovim zlatom kite. Neću samo da sedim i posmatram. Zato se trudim i radim na sebi, toliko mogu za sada. Čitam, informišem se, slušam stavove drugih ljudi i upoređujem ih, razmatram postupke i pratim situaciju. Sada jesam “mala” za tu igru, ali ću jednoga dana biti neko ko odlučuje i neko ko može da je promeni. No dosta o meni i mojim stavovima, da se vratim na temu…

   Da li se sećate ko ste želeli da budete pre nego što su vam to rekli? Šta biste vi kao dete rekli o sebi sada? Pod uticajem porodice, društva u celini malo toga danas ostaje na nama, ali svaki pojedinac mora početi od sebe. Tako nastaju velike promene. Svaki pojedinac bi jednog dana trebalo da bude uzor nekom razuzdanom detetu koje I dalje ne zna za te zamišljene granice.

   Na kraju se ipak sve svodi na to da li imamo dovoljno hrabrosti da budemo ono što jesmo. Da budemo drugačiji.

   “Na mirnoj površini ustajale, smrdljive vodene mase po kojoj se uhvatilo zelenilo, pojavilo se, iskočilo nekoliko talasića, žudeći da se otmu, da polete nekud više, ali se brzo vratiše masi; zelenilo opet sve pokri, a mirnu površinu ništa više ne uzdrma, nikakav se talas više ne podiže.”-“Mrtvo More”, Radoje Domanović

Jasmina Batrnjin

Slični tekstovi!

 

Pojedinac, kultura i društvo

Pojedinac, kultura i društvo

Razvoj društvenih nauka pratile su brojne promene, no, pre nego što su se razvile
društvene nauke, postojali su teoretičari koji su se bavili isključivo ljudskom
prirodom. Smatrali su da je čovekova druga priroda – kultura.

read more
Sociološke discipline

Sociološke discipline

Savremena sociologija razgranala se na veći broj samostalnih disciplina-posebnih sociologija. Zato se pre može govoriti o sociologiji u množini, kroz prizmu njenih grana, odnosno disciplina. Brojne discipline izučavaju vezu jedne društvene pojave sa društvom u celini, čime doprinose razvoju opšte nauke o društvu i razumevanju društvenih pojava i procesa u sveukupnosti njihovih varijeteta. Tačan broj socioloških disciplina nije poznat, jer se postojeće discipline konstantno razvijaju, dajući materijal za nastanak novih subdisciplina, koje svojim osamostaljivanjem daju novu, zasebnu disciplinu. Neke od najznačajnijih socioloških disciplina su: sociologija kulture, sociologija rada, sociologija grada (urbana sociologija), sociologija sela (ruralna sociologija), sociologija morala, sociologija masovnih komunikacija.

read more
Maks Veber

Maks Veber

Maks Veber (1864-1920) Biografski podaci          Maks Veber rođen je u Erfurtu (Pruska) u protestantskoj porodici. Kada je Veber imao 5 godina, njegova porodica odlučuje da se preseli u Berlin, gde njegov otac započinje...

read more
Metod sociološkog istraživanja

Metod sociološkog istraživanja

Sama reč “metod” potiče od grčke reči methodos što znači put ili način kako da se dođe do nekog saznanja odnosno do neke istine. Metodologija je logička disciplina koja proučava metod i razvija sva njegova logička načela. Istraživanje najčešće predstavlja proveru...

read more
Sociologija porodice

Sociologija porodice

Sociologija porodice je jedna od mnogobrojnih socioloških disciplina, koja proučava interakciju porodice, kao osnovne ćelije svakog društva i samog društva u celini. Bavi se analizom različitih tipova porodičnih odnosa, proučavanjem funkcija porodice i njenim istorijskim razvojem.

read more
Socijalizacija ličnosti

Socijalizacija ličnosti

Termin socijalizacija se u sociologiji koristi sa naglaskom na uticaj socijalne sredine na razvitak ličnostii. Francuski sociolog Emil Dirkem je koristio ovaj termin da bi označio događanje podruštvljenja čoveka, tj. delovanje društvenih uslova na oblikovanje ljudske...

read more
Judaizam

Judaizam

Jevrejstvo/judaizam nije samo skup religijskih simbola, već obuhvata istoriju jevrejske zajednice. Jevrejstvo predstavljanajstariju monoteističku religiju. Jevreji su živeli na prostorima oblasti Mesopotamije i drevnog Egiptai bili su nomadi. Poreklo reči „jevrejin“...

read more
Hrišćanstvo

Hrišćanstvo

Hrišćanstvo je nastalo u Judeji,u prvom veku pre nove ere, kada je Rimom vladao car Tiberije, aJudejom upravljao Pontije Pilat. Ko je bila majka Isusa Hrista? (devica Marija). Bilo bi dobro ukazati ina priču o bestelesnom začeću, o bogočoveku Isusu, i o njegovoj...

read more