PRIKAZ FILMA
„Druga majka“
(Que horas ela volta)
Brazilski film „Druga majka“ nastao 2015. godine, delo je rediteljke Anne Muylaert. Postavku filma u glavnim ulogama čine glumci: ReginaCase, CamilaMardila, KarineTales, LourencoMutarelli, MichelJoelsas. Film je nagrađivan, između ostalog dobio je nagrade na Berlinskom festivalu filmova. Od velike je značajnosti, kako za izučavanje iz sociološke perspektive, tako i da izučavanje iz drugih naučnih gledišta. Pruža jednu širu konotaciju i širok spektar mogućnosti za sagledavanje same radnje filma.
Veoma je bitan momenat samog naziva filma. Ukazuje na otuđenost, na odnose u porodici koji su prožeti neprivrženošću, nerazumevanjem ali i nelojalnošću. Kao jedan od ključnih likova u filmu, javlja se Val, spremačica u luksuznoj vili, koja radi za bogatu porodicu koju čine Barbara, Karlos i Fabino. Val je vrlo požrtvovana i odana porodici, čini se na početku filma da je to obostrano. Međutim, kroz određene delove filma, može se uočiti da ovakvo tvrđenje nije opravdano. Sam odnos spremačice Val i sina Fabina jeste veoma specifičan i pun poštovanja. Predstavlja odnos roditelja i deteta.
Val je uvek bila podrška Fabinu, kao što bi trebalo majka da bude podrška svome detetu u svakoj situaciji, tako je i Val činila. Međutim, Fabinov odnos sa svojom „majkom“ se znatno razlikovao od njegovog odnosa sa Val. Bio je dosta hladniji i sa dozom „opreznosti“. Fabino nije iskazivao ljubav prema svojoj majci, za razliku od njegovog odnosa sa Val. Kao sporedan momenat u filmu, javlja se Fabinov otac Karlos koji je „doktor“, a u suštini se bavi muzikom. Ovaj lik ne prestavlja značajnu ulogu iz razloga što nije posvećen svom sinu, gleda na svet
drugačije. Njegovo prisustvo za dete skoro i da se ne vidi. Odnos između oca i sina je veoma otuđen. Bitan momenat u filmu, svakako jeste i Valina ćerka Džesika, koja dolazi kod svoje majke u želji da studira, da upiše jedan od najboljih fakulteta i da se usavršava. Džesika je veoma ambiciozna devojka, puna života, ne voli granice u životu, koja sa sobom nosi jednu veliku tajnu.
Fabinova majka Barbara, je poslovna žena, ambiciozna. Uvek je na poslu, njen odnos sa gotovo svima
je formalizovan i na distanci. Ima specifičan odnos posebno sa Val. Deluje na početku da ima sasvim
normalan odnos sa Val. Međutim, kada je bio Barbarin rođendan, Val je htela da joj kupi poklon i da
joj na taj način iskaže poštovanje i zahvalnost za sve što je za nju učinila. Barbara prima poklon, ali ga
istovremeno i odbacuje, rekavši da se ne treba služiti tim servisom pred gostima. Ona je samim tim,
odbacila i Val. Javlja se pojam moderne porodice. Porodica bi trebalo da bude stub, spona između odnosa roditelja i
njihove dece. Takođe, može se primetiti da se u ovom filmu porodica najpre doživljava kao „utočište“. Val je ta
koja je „utočište“ i za Fabina i za Džesiku. Fabinu kao neizmerna podrška za sve u životu, dok je
Džesiku „utočište“ kada nema kuda. Bitan momenat u filmu, svakako je poziv Džesike upućen Val samo njeno useljenje u vilu. Isprva odnosi bivaju uobičajeni, dok vremenom se može osetiti netrpeljivost između Barbare i Džesike. Barbara je ta koja diskriminiše Džesiku.
Prisustvo oca, Karlosa, posebno je primetno kada se Džesika useljava u vilu. Posvećuje joj pažnju,
ponaša se veoma privrženo prema njoj, kao otac. Međutim, njegov ispad, kada želi da je zaprosi
„ruši“ sliku oca. Karlos pokazuje posebnu naklonost prema Džesiki time što joj dopušta da sedi za
istim stolom za kojim se ručava, da proba Fabinov sladoled koji je znatno bogatijeg ukusa. Poklanja joj
sliku, kao znak pažnje i time joj pokazuje da mu je bitna u životu.
Bitno je uočiti i sam otpor prema klasnoj strukturi koji Džesika pokazuje nakon useljenja u vilu. Ona
često dolazi u konflikt sa Barbarom. Ne dozvoljava da je vređa. Na taj način, Džesika se suprotstavlja
klasnoj strukturi, želeći da premosti barijere između dveju klasa.
Val, koja nije odobravala Džesikine rasprave sa Barbarom, ulazi u raspravu sa svojom ćerkom i
Džesika odlazi iz kuće. Val biva u nelagodnoj situaciji, da li verovati svojoj ćerki ili ostati privržen
Barbari, svom nadređenom. Briga za svoju ćerku, je navodi na razmišljanje o svom životu. Val
prevazilazi „klasne okove“ koji su je stezali do sada, u momentu kada ulazi u bazen i slobodno se
kreće po njemu. Ali i kada odlučuje da ode iz kuće i da podrži svoju ćerku, tada postaje zapravo
svesna da je Džesika bila u pravu.
Nameće se pitanje: Ko je zapravo druga majka? Da li je to Val ili pak Barbara?
Čini se da odgovor na ova pitanja treba potražiti u nama samima, subjektivni osećaj će odrediti
odgovore.
Kraj filma, ukazuje na pobedu između klasnih stega koje su „obuzele“ Val, na njenu majčinsku ljubav
prema svojoj ćerki. Pokazalo se da je Džesika bolja učenica od fabina, iako ne pripadaju istoj klasnoj
strukturi, iako Džesika nije imala sve mogućnosti i pogodnosti za napredovanje u školovanju. Valina
ćerka Džesika teži da bude veoma uspešna i da pomogne kako sebi tako i svojoj majci, da žive
dostojanstveni život, da ih više niko ne potcenjuje. Kada na kraju val počinje da živi sa svojom
ćerkom, tada se tek javlja osećaj kod Džesike da joj je majka zaista podrška u životu, njihov odnos se
poboljšava.
Film je veoma poučan, pokazuje odnose koji su prisutnim u svakodnevnom životu porodice. Situacije
iz filma mogu biti zastupljene i u svakodnevnom životu porodice. Gde se status stavlja iznad
osećanja, gde su bitne klasne razlike i gde društvo poseduje „klasne stege“. Sve to dovodi do
diskriminacije i do stigmatizacije porodičnih odnosa, do otuđenosti. Akteri u filmu samo su
posrednici takvih odnosa, koji su zastupljeni u društvu, posebno u savremenom društvu.
Autor: Miljana Živić, diplomirani sociolog, student master akademskih studija Sociolog u socijalnoj zaštiti na Filozofskom fakultetu u Nišu. Edukator, pomoćnik i zamenik glavnog urednika Časopisa za društveno-humanističke radove. “Sociologija nam pruža širinu, da obuhvatimo sve probleme i da razgledamo svet iz drugačije perspektive. Zato, hajde da krenemo u pustolovinu!”
