Religijske zajednice i sekte

Uredio/la Miljana Živić

March 22, 2021


Kada se govori o religijskim zajednicama, neophodno je pomenuti podelu na:

  • crkvu;
  • denominaciju;
  • sektu i
  • kult.
    Crkva potiče od reči „eclesia“-zajednica. Odnosno, crkva predstavlja zajednicu vernika kao sveto mesto na kome se sastaju vernici. Crkva je organizovana i formalizovana zajednica, njene karakteristike su:
  1. postoji profesionalno sveštenstvo koje je odvojeno posebnim načinom života od običnih ljudi;
  2. u crkvi svako ima svoj položaj i ulogu.
    Cilj crkve jeste upravo širenje i tumačenje Božije reči, a za ostvarivanje svojih ciljeva, crkva koristi obrede i rituale zapisane u svetim knjigama. Crkvi se pripada, odnosno pristupa krštenjem.
    Denominacija potiče od reči „denominatio“-objavljivanje. Sve velike religije su se vremenom podelile i sada te podgrupe predstavljaju denominacije. Primera radi, u okviru protestantizma, u okviru države postoji pedeset zajednica.
    Denominacija predstavlja veliku skupinu vernika u kojoj postoji profesionalno sveštenstvo. Za razliku od crkve, u denominaciji se insistira na odvajanju crkve od države. Pripadnici denominacije su ljudi iz srednje klase pretežno. Denominaciju predstavljaju više kao svakodnevnu veru, ljudi se ne opterećuju dogmatskim pitanjima nego je cilj da se živi moralnim ovozemaljskim životom. Takve zajednice postoje u Engleskoj.
    Sekta potiče od latinske reči „secui“-slediti. Naime, reč je o malim grupama koje su se izdvojile od matice religije u određenu samostalnu religijsku grupu. Svaka religija ima svoje sekte. Razlikuju se međusobno po tome što svaka od sekti na sebi svojstven način izvlači iz konteksta određene delove svetog pisma i tumači ga na svoj način i u skladu sa sopstvenim načelima. Shodno tome, stvaraju se autentične sekte koje zagovaraju provereno učenje. Sekte se mogu podeliti na:
    1. Pseudohrišćanske;
    2. Preudohinduističke i;
    3. Sinkretičke.
    Postoji još i podela na satanističke sekte.
    Pseudohrišćanske sekte su se odvojile od zvaničnog učenja crkve i zastupaju sopstveno učenje. Primera radi, takve sekte jesu: evioniti, gnostici, katari koji su prihvatili i reinkarnaciju. Evioniti jesu prve nastale sekte.
    Pseudohinduističke sekte jesu sekte dalekog Istoka, čiju osnovu čine budizam i hinduzam.
    Sinkretičke sekte predstavljaju mešavinu brojnih religijskih prava, između ostalih magije i okultizma, dok satanističke sekte u osnovi zagovaraju Satanu kao svoh vrhovnog Boga; čijim načelima i veruju.
    Sekte predstavljaju male verske zajednice, uglavnom nastaju na osnovu površnog tumačenja određene svete knjige, pri čemu je bitno istaći da uvek postoji određeni novi uslov za prijem članova u sektu.
    Sekte nastaju u kriznim situacijama, odnosno uslovima, kada ni crkva ni država ne mogu da zadovolje potrebe vernika.
    U sektama nema profesionalnog sveštenstva kao u crkvama; svi koji jesu članovi sekte moraju da čitaju određenu literaturu kako bi se samoedukovali.
    Treba pomenuti i kult, koji predstavlja malu versku zajednicu kojoj svako može da pristupi ako želi ili da istupi, odnosno napusti kult. Primera radi; verovanje u sudbinu na osnovu rasporeda zvezda, dozivanje mrtvih.
    Najvažnija funkcija kulta jeste da bude i ostane mističan.
    U osnovi svakog kulta jeste mistika, čijem tumačenju treba pristupiti pažljivo i sa određenom dozom neutralnosti kako se ne bi pristupilo subjektivizaciji.
    Razmislite o primerima za svaki nadeni pojam i pokušajte da nađete kontekst u kome se dešavaju promene.

Literatura:

  1. Vuko Pavićević (1980): „Sociologija religije“, BIGZ: Beograd,
  2. Patridž „Religije sveta“ , (2008): Mladinska knjiga
  3. Sreten Petrović i Milovan Mitrović (2008): „Sociologija: za III razred stručnih i IV razred gimnazije“

Slični tekstovi!

 

Globalizacija

Globalizacija

Globalizacija predstavlja proces koji je vezan za 20. vek, učinio je da se kapitalizam proširi na čitav svet. Najjednostavnije rečeno, dolazi do širenja kapitalističke ekonomije u globalnim razmerama i svet postaje jedna celina sa jedinstvenom podelom rada....

read more
Sociologija politike

Sociologija politike

Reč “politika” potiče od reči polis ( grad, država), središte polisa bila je agora ( trg), gde su građani debatovati i donosili odluke javnim glasanjem. Ljudi koji nisu učestvovali u debatama, nazivani su idiotima. Politika predstavlja veštinu upravljanja društvom,...

read more
Islam

Islam

Reč religija potiče od latinske reči religio. Ona nam pomaže da razumemo poreklo sveta, uzrok nekih dešavanja (pr.poplava) i sebe. Postoje različite definicije religije, međutim, postoji konsenzus oko toga koliko vrsta religija postoji. U pitanju su dve vrste:...

read more
Promene i razvoj društva

Promene i razvoj društva

Pojmovi ‘promena’ i ‘razvoj’ ne smeju se poistovećivati jer iako svaki razvoj podrazumeva neke promene, pod razvojem, odnosno progresom mislimo na promene koje sa sobom nose pozitivne efekte, dok svaka promena ne mora nužno da donese pozitivne efekte.

read more