Uticaj medija

Uredio/la Zorana Tomić,

March 9, 2021

Sećate li se lekcije o agensima socijalizacije?

Odnosno o agensima, koji nas oblikuju i omogućavaju nam da postanemo deo društvene stvarnosti. Među njima su: porodica, škola, vršnjaci, društvene organizacije, mediji. Kroz istoriju je poznato da:

  1. „Iver ne pada daleko od klade“
  2.  Obrazovanje je kanal društvene pokretljivosti
  3. Odabir društva jeste bitan, jer važi „ s kim si takav si“
  4. Biti „drug član“  je etiketa, koja obećava

Međutim, s razvojem tehnologije, slične priče vezuju se za uticaj agensa, kom ćemo danas posvetiti posebnu pažnju, a to je uticaj masovnih medija.

Naime, još dok nisam bila upoznata sa važnošću proučavanja društva, primetila sam da određeni likovi iz tinejdžerskih serija utiču na to kakva želim da budem kada porastem. U jednom momentu, bila mi je formirana slika o tome kako treba da se ponašam i koliko je Sveta ta “ roze boja“ , ne bih li predstavljala sinonim za ženstvenost u svojim adolescentskim danima. Kada sam počela da se oblačim kao Mia iz serije „Rebelde“, iz želje da izgledam mršavo i fatalno, moji odnosi s ljudima su počeli da liče na njene odnose u seriji. Na odnose u kojima, ja, kao dramatično, razmažena tinejdžerka postajem egocentrik, jer sam „nežna, ružičanstvena“ devojka, prema čijem srcu svi treba da se ponašaju kao da je jedino srdašce na svetu, koje može da se raspadne. Zaboravila sam na trenutak da je ona u seriji, a ja u Vršcu. Da njen život kroji scenarista, a svoj ja. Da su njeni dijalozi s ljudima napisani tako da vode ka srećnom kraju serije, a da će moji biti nestabilni, jer sam i ja dovoljno nestabilna, čim želim da se identifikujem s njom, samo zato što je najsimpatičnije odevena glumica u seriji. Da je njen oblik tela njen oblik tela, a da je moj oblik tela MOJ OBLIK TELA, ali da su oba „ženstvena“ na svoj način.

Tako je i bilo. Serija se završila- mršavica u roze haljinama ostala je u prelepoj romansi s najzgodnijim momkom iz serije, čiji sam poster imala na zidu sobe, a meni je postalo jasno da momci oko mene nikada neće biti Migel, da ja nikada neću imati dovoljno šljokica za kićenje sebe i predispoziciju za manje kilograma, da bih podsećala na nju. Na svu sreću (mislim na šljokice).

Par godina nakon toga, čitala sam tekstove o uticaju serija na društvo i odnose, te se i setila svog iskustva. Šta je ono što mi je posebno zasmetalo? To što i u predstavljanju muškog i u predstavljanju ženskog identita, telo igra posebnu ulogu u medijskim sadržajima. Da, iako uticaj nije presudan, ali mediji konstruišu šta je to što je ženstveno i šta je to što je muževno. I, ne, to nije plod generacije Z. Mislim da je dovoljno samo da pomenem Merlin Monro i da iskoristim njeno ime, koje odmah budi sliku razvijene plavuše, kao dokaz.

Objetkivizacijom tela i onoga kako se ono ponaša u filmskoj industriji, ona postaje sve bogatija, a za sobom ostavlja zilione mladih ljudi, koji teže ka izgledu i ponašanju atraktivnih Zvezda. Porodica Kardashian je odličan primer za sve ono što se očekuje od ženstvenosti- ravan stomak, bujne obline, skupa šminka na licu i odlično instagram obrazovanje. Dobro, Kardashianke su rijaliti zvezde, ali njihov uticaj na očekivanja stvoriće od realnosti filmsku scenu. Scenu iz filma za „odrasle“. Ili horor scenu, jer nezadovoljstvo svojim telom, koje dalje može uticati i na odnose, može dovesti do raznih posledica. Uzrok toga je, upravo, prevelika razlika između percipiranog i društveno uslovljenog tela. To društveno uslovljeno, nažalost, predstavlja ideal. Ideali dovode do anoreksije, bulimije, kompleksa razne vrste, stida, depresije. Naravno da se s ovim problemom ne suočavaju samo devojke, pogotovo u periodu adolescencije. Momci, koriste hemijske supstance ne bi li od svog tela dobili stenu, dok znanje o fotoshop strategijama prerasta u opšte obrazovanje pripadnika i muškog i ženskog roda. Rezultati jednog istraživanja dokazali su da mediji veoma utiču na želju za mršavljenjem kod devojaka, a kod momaka za dobijanjem telesne težine.

Znam da će ovo zvučati kao fraza motivacionih govornika, ali trebalo bi više da volimo svoje telo, svoj um, sebe, jer medijski sadržaj se prilagođava promenama u društvu. Sledeća promena izrodiće novi „idealni model“ izgleda i „idealni model“ ponašanja. Mi ćemo opet želeti da budemo to nešto što nam se plasira. Ali, kada ćemo biti ono što jesmo?

Kada se prekinu žice i isključe mreže, bitna je, zapravo, istina o tebi.

Samo istina je lepa. ”, Rene Dekart

Ko si ti?

Slični tekstovi!

 

Pojedinac, kultura i društvo

Pojedinac, kultura i društvo

Razvoj društvenih nauka pratile su brojne promene, no, pre nego što su se razvile
društvene nauke, postojali su teoretičari koji su se bavili isključivo ljudskom
prirodom. Smatrali su da je čovekova druga priroda – kultura.

read more
Sociološke discipline

Sociološke discipline

Savremena sociologija razgranala se na veći broj samostalnih disciplina-posebnih sociologija. Zato se pre može govoriti o sociologiji u množini, kroz prizmu njenih grana, odnosno disciplina. Brojne discipline izučavaju vezu jedne društvene pojave sa društvom u celini, čime doprinose razvoju opšte nauke o društvu i razumevanju društvenih pojava i procesa u sveukupnosti njihovih varijeteta. Tačan broj socioloških disciplina nije poznat, jer se postojeće discipline konstantno razvijaju, dajući materijal za nastanak novih subdisciplina, koje svojim osamostaljivanjem daju novu, zasebnu disciplinu. Neke od najznačajnijih socioloških disciplina su: sociologija kulture, sociologija rada, sociologija grada (urbana sociologija), sociologija sela (ruralna sociologija), sociologija morala, sociologija masovnih komunikacija.

read more
Maks Veber

Maks Veber

Maks Veber (1864-1920) Biografski podaci          Maks Veber rođen je u Erfurtu (Pruska) u protestantskoj porodici. Kada je Veber imao 5 godina, njegova porodica odlučuje da se preseli u Berlin, gde njegov otac započinje...

read more
Metod sociološkog istraživanja

Metod sociološkog istraživanja

Sama reč “metod” potiče od grčke reči methodos što znači put ili način kako da se dođe do nekog saznanja odnosno do neke istine. Metodologija je logička disciplina koja proučava metod i razvija sva njegova logička načela. Istraživanje najčešće predstavlja proveru...

read more
Sociologija porodice

Sociologija porodice

Sociologija porodice je jedna od mnogobrojnih socioloških disciplina, koja proučava interakciju porodice, kao osnovne ćelije svakog društva i samog društva u celini. Bavi se analizom različitih tipova porodičnih odnosa, proučavanjem funkcija porodice i njenim istorijskim razvojem.

read more