Društvena struktura

Reč „struktura“ se koristi u različitim značenjima, ali u svim kontekstima predstavlja ukupnost međusobno povezanih elemenata koji čine neku celinu. Pojam strukture nastao je od latinskog glagola struere, koji se prevodi kao slagati, sklapati, zidati. Kada se govori o društvenoj strukturi, ona predstavlja relativno stabilno organizovani skup društvenih institucija i obrazaca institucionalizovanih odnosa koji zajedno čine jedno društvo. Veruje se da je društvo grupisano u strukturno povezane grupe ili skupove uloga, sa različitim funkcijama, značenjima ili svrhama. Socijalna struktura se često razmatra zajedno sa konceptom društvene promene, koji proučava sile koje menjaju društvenu strukturu i društvenu organizaciju.

U zavisnosti od nivoa analize, razlikuju se makro, mezo i mikro nivo društvene strukture:

1. Makro nivo – društvena struktura

Na makronivou ovaj pojam se može odnositi na sistem socio-ekonomske stratifikacije (npr. klasna struktura) ili na neke druge ustaljene odnose između velikih društvenih grupa. Glavne društvene institucije koje sociolozi priznaju su porodica, religija, obrazovanje, mediji, pravo, politika i ekonomija. Ove institucije se shvataju kao međupovezane i međuzavisne, te zajedno pomažu u sastavljanju i održavanju sveukupne strukture jednog društva. Dakle, navedene institucije organizuju i stvaraju obrase socijalnih odnosa, pa tako na primer, institucija porodice smešta ljude u različite uloge i odnose koji su hijerarhijski raspodeljeni, što rezultira razlikom u moći.

• Mezo nivo – društveno umrežavanje

Na mezo nivou pojam društvene strukture se može odnositi na strukturu društveno umreženih veza između pojedinaca ili društvenih organizacija. Sociolozi vide socijalnu strukturu prisutnu na mezo nivou u društvenim mrežama koje organizuju socijalne institucije i gore opisani institucionalizovani socijalni odnosi. Naše socijalne mreže su i manifestacija socijalne stratifikacije, pri čemu su socijalni odnosi među ljudima strukturirani klasnim razlikama, razlikama u stepenu obrazovanju i  u nivou bogatstva.

• Mikro nivo – društvena interakcija

Na mikronivou društvena struktura se može odnositi na način na koji kulturne institucije ili društvene norme oblikuju ponašanje aktera unutar datog društvenog sistema. Društvena struktura se na mikro nivou manifestuje na u svakodnevnim interakcijama u obliku normi i običaja.

Elementi društvene strukture

Svaka struktura sačinjena je od elemenata i njihovih odnosa. Elementi društvene strukture (društvene pojave i procesi) u manjoj ili većoj meri oblikuju  delovanje pojedinaca koji su socijalizovani unutar date društvene strukture. Društvena struktura je proizvod socijalne interakcije, a istovremeno je direktno određuje. Najvažniji elementi svake društvene strukture su:

Vrednosti – su ključne u održavanju i funkcionisanju društvenog sistema. One su najopštija i apstraktna normativna shvatanja kako bi idealno društvo trebalo da izgleda.  Pojedinci ili društvene grupe su najčešće emocionalno povezani s društvenim vrednosima, i one pomažu u integrisanju ličnosti i održavanju sistema interakcije.

Norme – predstavljaju propisane oblike ponašanja u nekom društvu. Odstupanje od zahtevnih oblika ponašanja društvo osuđuje i kažnjava. Da bi se individualna ponašanja pravilno usmerila ka poštovanju normi, zajednica koristi mehanizme kontrole koje se najčešće regulišu formalno, zakonima, ili neformalno, običajima i konvencijama.

Uloge – se ,prema Parsonsu, mogu definisati kao normativno strukturisani i normativno utemeljeni oblici vršenja određenog delanja, koje odlikuju funkcionalna neophodnost, institucionalilzovanost, trajnost, diferenciranost i interiorizovanost. Svaki pojedinac ima višestruke uloge u društvu – jedna osoba je istovremeno ćerka, supruga, majka, radnica, članica neke organizacije, komšinica, građanka. Ove uloge predstavljaju ponašanje ljudi prema nekim utvrđenim obrascima, tako da iz same definice uloge proističe predvidljivost delanja. Uloge su takođe polazna tačka individualne interakcije.

Kolektivi – su osnovni medijum intersubjektivnosti, tj oni su prvi i osnovni okviri interaktivnog odnosa aktera. Kolektivi sa sobom nose ciljeve, norme i vrednosne obrasce, a pojedinci ih usvajaju procesima socijalizacije i integracije. Kolektivi se prepoznaju tačno prepoznajemo i razgraničavamo ko njemu pripada a ko ne. Akteri čine kolektiv kada dele zajedničke vrednosti u razgraničenju od ostalih i imaju zajedničke interese i ciljeve.

Za shvatanje suštine strukture društva značajni su odnosi između elemenata tj, načinu njihovog organizovanja. Tako se može govoriti o odnosu materijalne proizvodnje i društveno-kulturnih institucija, zatim o odnosu čoveka i prirode u okviru društvene sredine, o odnosu između pojedinih društvenih delatnosti, odnosima između grupa, slojeva, klasa, zajednica, organizacija ili institucija. Sastav (elementi) društva mogu da se promene, a da struktura ostane ista, i obrnutno.

Sociolog najčešće vidi društvo kao strukturu sastavljenu od različitih elemenata, od kojih se neki mogu shvatiti kao zasebni sistemi: demografska struktura (polovi, generacije), društvena struktura (klase), ekonomska struktura i politička struktura(elita, masa) ; pored toga postoje i ekonomski sistemi (privatni i javni sektor), obrazovni sistem (osnovno, srednje, visoko obrazovanje), politički sistem (zakonodavna, izvršna, sudska vlast).

Bitnu razliku treba napraviti u razlikovanju društvene strukture i društvenog sistema. Struktura se najčešće posmatra kao statična, a sistem kao dinamičan. Struktura je celina sastavljena od elemenata, dok je sistm celina kod koje su svi elementi nužni za njeno održanje – ukoliko se jedan deo sistema uruši, urušava se i ceo sistem.

Dimenzije društvene strukture

Društvena struktura se može objasniti preko nekoliko različitih dimenzija. U odnosu na uloge koje pojedinci imaju u društvu i koje položaje zauzimaju, govori se o horizontalnoj i vertikalnoj dimenziji društvene strukture:

1. Horizontalna (funkcionalna) dimenzija podrazumeva uloge ili delatnosti koje društveni akteri vrše u društvu, u sklopu društvene podele rada. Najznačajnije funkcije u društvu su:
2. proizvodno – reproduktivna ( proizvodnja materijalnih dobara radi zadovoljavanja potreba)
3. upravno regulatorna (politička država)
4. kulturna (stvaranje sistema vrednosti i identiteta)

 Ove funkcije se realizuju kroz 3 osnovna funkcionalna područja: ekonomiju, politiku i kulturu.

• Vertikalno – hijerarhijska (slojna) dimenzija pokazuje društveni položaj svakog pojedinca i grupa kojima pripadamo. Vertikalna dimenzija se vezuje za položaj u hijerarhijskim odnosima, koji su mogući između pojedinaca, grupa i ustanova.  Ova dimenzija se može nazvati i stratifikaciona dimenzija i ona je određena sledećim indikatorima:
• materijalno bogatstvo
• društvena moć
• društveni ugled

Pripisani društveni položaj nije nepromenljiv. Napredovanje na stratifikacionoj (vertikalnoj) lestvici društvene strukture naziva se uzlazna (društvena) pokretljivost, a opadanje društvenog položaja zove se silazna pokretljivost.

Neki veruju da je socijalna struktura prirodno razvijena, uzrokovana većim sistemskim potrebama (npr. potreba za radnom snagom, menadžmentom) ili sukobima između grupa. Drugi veruju da ovo strukturiranje nije rezultat prirodnih procesa, već socijalne konstrukcije. U tom smislu, nju mogu stvoriti snaga elita koje teže da zadrže svoju moć ili ekonomski sistemi koji stavljaju naglasak na konkurenciju ili saradnju.

• Prostornu dimenziju čini prirodno-fizički društveni okvir, dakle, teritoriju na kojoj se organizuje ljudski život i na kojoj pojedinci i grupe pritom zauzimaju položaje u horizontalnoj i vertikalnoj organizaciji. Ovde su uključeni veličina i tipa naselja (sela, gradovi), geografski položaj, klima, konfiguracija zemljišta

• Istorijska (vremenska) dimenzija podrazumeva nastanak, razvoj i trajanje jednog društva, što dakle znači vremenski period u kom se uočavaju promene u strukturi nekog društva – usložnjavanje i razvoj, stagnacija ili raspad, promene istorijskih društveno-ekonomskih formacija (dominantnih tipova ekonomskih sistema), te promene dominantnih vrednosti društava.

Zaključno, društvena struktura se sastoji od društvenih institucija i obrazaca institucionalizovanih odnosa, ali takođe je shvatamo kao prisutnu u društvenim mrežama koje nas povezuju i u interakcijama koje ispunjavaju naš svakodnevni život. Kao što smo rekli, društvena struktura se identifikuje kao:

• međusobni odnos entiteta ili grupa
• trajni, ustanovljeni obrasci ponašanja učesnika u društvenom sistemu u međusobnom odnosu
• institucionalizovane norme ili kognitivni okviri koji strukturišu akcije aktera u društvenom sistemu.

Kretanjem i razvijanjem jednog društva menja se i njegova struktura. Što se društvo više razvija, to se ostvaruje veća diferencijacija, struktura je sve razuđenija, a odnosi među elementima postaju sve kompleksniji. Ljudi, kao akteri koje postojeća duboka struktura društva stvara, recipročno kroz interakciju stvaraju istu tu strukturu, tako čineći da strukture opstaju veoma dugo kao postojani elementi za ogroman broj naraštaja.