Reč “politika” potiče od reči polis (grad, država), središte polisa bila je agora (trg), gde su građani debatovali i donosili odluke javnim glasanjem. Ljudi koji nisu učestvovali u debatama, nazivani su idiotima.
Politika predstavlja veštinu upravljanja društvom, odnosno to je jedna društvena delatnost i ona se odnosi na društveno-javnu sferu, a naročito na državne poslove.
Dakle, politika je delatnost koja je usmerena na organizovanje, vođenje, kreiranje, regulisanje zajedničkog života ljudi u okviru jedne zajednice, društva ili države, u skladu sa njihovim potrebama, interesima, uz saglasnost svih, sa upotrebom prisile ili bez nje.
Endri Hejvud smatra da se politika odnosi na stvaranje, očuvanje i menjanje opštih pravila društva koja su važna za to isto društvo.
Hana Arent, nemačka teoretičarka političke filozofije je postavila jedno pitanje: “Ima li politika uopšte smisla”? Ona smatra da politika predstavlja posebnu oblast ljudskog delovanja, gde se na osnovu mišljenja, govora ili argumentovanja odlučuje, to jest učestvuje u odlučivanju o javnim poslovima.
Od Aristotela, pa sve do danas, postoji mnogo definicija politike, a najznačajniju podelu dodelili su:
1) Normativisti, koji tvrde da je politika povezana sa moralom ( postoji poštena i nepoštena politika);
2) Pozitivisti, koji tvrde da politiku nije moguće definisati prema ciljevima, već prema sredstvima ( postoji autoritarna i demokratka politika).
Za kritičke teorije ( marksizam) država je, pre svega, aparat vladajuće klase, dok je kod Vebera država shvaćena pozitivistički, kao monopol nad legitimnom fizičkom prinudom.
Dva tu osnovna značenja politike:
- Instrumentalno značenje ( borba za vlast koja pojedincima omogućava beneficije od državne službe- zaštita privilegovanih položaja);
- Neutralno značenje ( usklađivanje delatnosti od opšteg značaja – napor da se uspostavi pravednost i obezbedi bezbednost).
Politika se može razumeti kao skup tri oblasti:
1. Vladavina ( politička moć, uspostavljanje pravnog sistema i vladavina zakona);
2. Interesi ( izražavanje svojih ličnih potreba preko politike);
3. Javnost ( sloboda mišljenja, govora i delovanja).
LITERATURA
- Hejvud Endru. 2004. Politika, CLIO, Beograd
- Hejvud Endru. 2005. Političke ideologije, Zavod za udžbenike, Beograd
- Sociologija za treći razred srednjih stručnih škola i za četvrti razred gimnazija, Milena Stanojević, Logos, Beograd, 2016.
- Sociologija za treći razred srednjih stručnih škola i za četvrti razred gimnazija, Vladimir Vuletić, Klett, Beograd, 2015.
- Sociologija za treći razred srednjih stručnih škola i za četvrti razred gimnazija, Grupa autora, Zavod za udžbenike, Beograd, 2012.
