Globalizacija

Uredio/la Miljana Živić

April 13, 2021

Globalizacija predstavlja proces koji je vezan za 20. vek, učinio je da se kapitalizam proširi na čitav svet. Najjednostavnije rečeno, dolazi do širenja kapitalističke ekonomije u globalnim razmerama i svet postaje jedna celina sa jedinstvenom podelom rada.

Kapitalistička svetska ekonomija zasniva se prvenstveno na:

  1. akumulaciji privatnog kapitala – jedan čovek ima puno kapitala, materijalnog bogatstva, odnosno novca; 
  2. eksploataciji u proizvodnji; 
  3. prodaji za profit na tržištu.

Države su na vrlo različitim nivoima uslovile neka opšta pravila i stvorile međunarodnu saradnju, po pitanju globalizacije. Razmislite o trendovima, brendovima, pojavama koje su zastupljene na svetskom nivou, istovremeno i u našoj državi. Postoje li razlike?

Globalizacija predstavlja i povezivanje u ekonomiji, ali ne samo u ekonomskom životu već i u kulturi u svakodnevnom životu. Pre svega, zbog pojave radija, televizije a onda i interneta, možemo da saznamo šta se desilo na drugom kraju planete i samim tim neke pojave postaju globalne i masovne. Primera radi, coca-cola je verovatno najpoznatiji globalni brend, zatim nosimo markiranu, brendiranu odeću. 

Američki sociolog Imanuel Volerstin je podelio čitav svet na: centar, poluperiferiju i periferiju

Centar – predstavlja najbogatije, najrazvijenije zemlje i najveće vojne sile, kao što su SAD i Rusija, zemlje zapadne Evrope, Japan, Australija.

Periferija – predstavlja najsiromašnije zemlje u kojima se nalaze niskokvalifikovani radnici. To su zemlje istočne Evrope, Azije i neki delovi Afrike.

Poluperiferija – predstavlja manje zavisne zemlje od centra i periferije, koje imaju nešto razvijeniju ekonomiju od periferije. U poluperiferiju spadaju nekadašnje zemlje Sovjetskog saveza i zemlje Mediterana, Evropa, i Srbija spada u zemlje poluperiferije.

Prema Volerstinu, centar dominira svetskom ekonomijom i ekspolatiše ostatak sistema. Periferija obezbeđuje sirovinu centru, koju centar dalje ekspoatiše. Dok je poluperiferija rezidualna kategorija, odnosno nalazi se između, ona obuhvata regione između. Centar ima slobodni rad, periferija ima prisilni rad ili prinudni rad, dok poluperiferija predstavlja središte kmetstva i ima poluslobodni status. Suština kapitalizma koncentrisana je u centru, u slobodnom radu, u slobodnom odlučivanju i slobodnom tržištu rada kvalifikovanih radnika, a prinudno tržište rada za niže kvalifikovane radnike nalazi se u periferiji. Upravo ovako navedena kombinacija predstavlja zapravo ključ kapitalizma. 

Ne treba zaboraviti ni da globalizacija donosi i nove društvene pokrete, nove profesije i nova zanimanja, novi način života i percipiranja istog. Sve što je nekada bila samo zamisao, danas sa sve dostupnijim sadržajima možemo se informisati na različite načine, učiti i „zaviriti“ u sve sfere društvenih dešavanja. 

Da li je globalizacija donela samo pozitivne tokove društvu i svetskom poretku generalno ili su ona negativna potisnula pozitivna koja su vidljivija i opipljivija?

Razmislite o tome.

Literatura:

Sreten Petrović i Milovan Mitrović (2008): „Sociologija: za III razred stručnih i IV razred gimnazije“ 

Sociologija za treći razred srednjih stručnih škola i za četvrti razred gimnazija, Grupa autora, Zavod za udžbenike 2012 Beograd.

Slični tekstovi!

 

Sociologija politike

Sociologija politike

Reč “politika” potiče od reči polis ( grad, država), središte polisa bila je agora ( trg), gde su građani debatovati i donosili odluke javnim glasanjem. Ljudi koji nisu učestvovali u debatama, nazivani su idiotima. Politika predstavlja veštinu upravljanja društvom,...

read more
Islam

Islam

Reč religija potiče od latinske reči religio. Ona nam pomaže da razumemo poreklo sveta, uzrok nekih dešavanja (pr.poplava) i sebe. Postoje različite definicije religije, međutim, postoji konsenzus oko toga koliko vrsta religija postoji. U pitanju su dve vrste:...

read more
Religijske zajednice i sekte

Religijske zajednice i sekte

Kada se govori o religijskim zajednicama, neophodno je pomenuti podelu na: crkvu;denominaciju;sektu ikult.Crkva potiče od reči „eclesia“-zajednica. Odnosno, crkva predstavlja zajednicu vernika kao sveto mesto na kome se sastaju vernici. Crkva je organizovana i...

read more
Promene i razvoj društva

Promene i razvoj društva

Pojmovi ‘promena’ i ‘razvoj’ ne smeju se poistovećivati jer iako svaki razvoj podrazumeva neke promene, pod razvojem, odnosno progresom mislimo na promene koje sa sobom nose pozitivne efekte, dok svaka promena ne mora nužno da donese pozitivne efekte.

read more