Jevrejstvo/judaizam nije samo skup religijskih simbola, već obuhvata istoriju jevrejske zajednice. Jevrejstvo predstavlja
najstariju monoteističku religiju. Jevreji su živeli na prostorima oblasti Mesopotamije i drevnog Egipta
i bili su nomadi. Poreklo reči „jevrejin“ potiče od starojevrejske reči „ivri“ ili „ivarim“ što u prevodu
znači „prelaziti“ i upućuje na stalno seljenje za obećanom zemljom i upućuje na nomadski život.
Glavna floskula, odnosno glavni princip judaizma predstavlja Verovanje u jednog Boga (Jahve) koji je
stvorio čitav univerzum. Ono što je bitno da je svaki Jevrejin obavezan činiti sve što može kako bi
očuvao ljudski život i ljudski poredak, briga o siromašnima, starijima i o bolesnima je obavezna,
poštovanje deset božjih zapovesti (Stari zavet), bitno je znati i niz pravila koja su u vezi sa jevrejskom
zajednicom, kao što su na primer: košer ishrana, koja obuhvata odvojeno spremanje mesa i mlečnih
proizvoda, humani način ubijanja životinja i tome slično, zatim je bitno spomenuti molitvu tri puta na
dan kod ortodoksnih Jevreja, itd.
U Starom zavetu su izložene verske osnove jevreja, prvih pet knjiga Starog zaveta koje je Mojsije
primio na Sinajskoj gori, a koje se nazijaju jednim imenom Tora. Sveta knjiga Jevreja je Talmud koji
predstavlja zbornik moralnih normi i zakona, pored Biblije. Postoje Vavilonski Talmud i
Palestinski/Jerusalimski Talmud.
U razvoju jevrejstva razlikujemo dve faze: 1) Biblijsko jevrejstvo-u Starom zavetu, obuhvata boga
Jahve i saveze mitskih heroja Jevreja. Razlikujemo četiri takva saveza: Sa Nojem, Mojsijem, Davidom i
Avramom. Nameće se pitanje na koje bi učenici trebalo da znaju odgovor, a to je da ispričaju neku
priču ukratko za neki od ovih mitova. Očekivani odgovor bi bio: Mit o Nojevoj barci.
Nešto više o mitovima:
-Savez sa Nojem nastoji nakon proterivanja Adama i Eve iz raja. Tada je Zemlja postala puna greha
koju može samo potop da očisti, ali je bog na vreme upozorio Noju da sagradi barku, koji je to i učinio
da bi spasio kako sebe tako i svoju porodicu.
-Savez sa Mojsijem jeste sklopljen kako bi se Jevreji spasili egipatskog ropstva, tada se bog javio
Mojsiju na Sinanskoj gori i tada mu dao tablice na kojima je bilo ispisano deset božjih zapovesti. Kako
se navodi u legendi, bog je otvorio Crveno more da bi Jevreji prešli na sigurno i spasili se od Egipćana,
a to se desilo kada je Mojsije poveo Jevreje iz egipatskog ropstva.
-Savez sa Avramom povezuje judaizam sa hrišćanstvom i sa islamom, naime se smatra da sve tri
religije imaju zapravo poreklo od Avrama pa se zato i nazivaju avramovskih religijama. Avram nije
imao dece sve dok nije sklopio savez sa bogom, dok je kasnije zbog vere bio spreman da žrtvuje svog
sina Isaka. Avram u prevodu znači otac mnogih naroda.
-Savez sa Davidom: Naime, Davida je bog izabrao da bi bio kralj, on se smatra najpravednijim
izraeskim kraljem. Ujedinio je dvanaest izraeskih plemena. On je nosilac zasluge za davidovu zvezdu,
po kojem je dobila ime, a koja predstavlja simbol jevrejstva. Čini se da je zgodno pokazati sliku
najstarije Davidove zvezde (1010-1008.god.p.n.e). Davidova zvezda se danas nalazi i na zastavi
Izraela.
Jevreji su uz pomoć širenja svesti o moralnih obavezama prema bogu, uspeli da očuvaju svoj kulturni
identitet kroz istoriju.
2) Rabinsko jevrejstvo: predstavlja drugu fazu u razvoju. Vavilonci su zauzeli judeju, posle
Solomonove smrti. Zatim su razorili Jerusalimski hram i Jevreje odveli u vavilonsko ropstvo
(587.p.n.e).
Nakon vavilonskog ropstva , Jevreji su bili pod vlašću Persijanaca, Aleksandra Velikog, Egipćana i
Rimljana.
Tek 1948.godine Jevreji ponovo dobijaju sopstvenu državu, Izrael. Danas u svetu ima oko 12 miliona
Jevreja, od čega 5 miliona živi u Izraelu. Značajan broj Jevreja danas živi u SAD-u.
-Razaranje Jerusalimskog hrama bio je vrlo značajan događaj za razvoj jevrejske zajednice. Bez
centralnog hrama koji bi okupljao vernike javlja se problem prenošenja verskog učenja. Do rešenja
dolazi formiranjem posebnog društvenog sloja, rabina koji tumači jevrejske svete knjige i održavaju
veru bez hramova. Status rabina sticao se tek dugogodišnjim izučavanjem svetih spisova.
-Kao alternativa razorenom hramu javlja se sinagoga, građevina u kojoj se obavljaju verske aktivnosti.
Naziv sinagoga potiče od reči „ skupština, okupljanje“.
Pored sinagoge, kuća predstavlja značajno mesto prenošenja i održavanja osnova jevrejske kulture: u
njoj se održavaju praznični obredi, Šabat, prenosi se usmeno vaspitanje i hrana se priprema na
propisan način ( košer hrana- odvajanje mesa i mlečnih proizvoda ). Porodica ima veliki značaj. Život
svake jevrejske porodice organizovan je oko svečanosti i rituala. Majka je uglavnom zadužena za
vaspitanje, deca od 5 godina kreću na veronauku. Nakon rođenja, dečak osmoga dana mora biti
obrezan. Tada dobija hebrejsko ime, koje će se izreći tri puta, na Bar-micvi, na venčanju i
nadgrobnom pomeniku. U 13-oj godini dečak postaje Bar-micva, sin zapovedi, tada prvi put čita iz
Tore, za vreme bogosluženja u sinagogi. Jevrejska devojka postaje punoletna sa 12 godina, kada
postaje Bat-micva, ćerka zapovedi. Brak se smatra svetom intitucijom, običaji pri sklapanju braka
uključuju gaženje stakla i nošenje mladenaca na stolicama. U slučaju razvoda najpre lokalna zajednica
pokusava da pomiri partnera. U slučaju da to ne uspe, dozvoljen je razvod.
Glavni jevrejski praznici:
-Šabat- dan odmora, vezan za stvaranje sveta i robovanje u Egiptu; počinje u petak uveče i traje do
zalaska sunca u subotu; dan mira i radosti.
-Roš Ašana- Nova godina; običaji u kući uglavnom simbolizuju želju da sledeća godina bude rodna-
večera, nešto slatko i sl., a veći deo praznika se provodi u hramu;
-Jom Kipur- Dan pokajanja; suština je pokajanje za oproštaj grehova, i čišćenje duše;
-Pasha- Praznik oslobođenja, slavi se u spomen oslobođenja od ropstva; obredna večera i služba u
sinagogi;
-Hanuka- slavi se ponovno posvećenje Hrama; postoje mnoge legende o nastanku praznika, ritualno
se pale sveće; koristi se osmokraki svećnjak sličan menori ( sedam kraka); menora je simbol vezan za
Jerusalimski hram.
Nova godina drveća/ Tu bi švat: dobija na značaju po povratku u Izrael; obeležava se ceremonijom
zasađivanja drveća.
Razmislite o Holokaustu i Aušvicu, istražite.
Autor: Miljana Živić
Literatura:
Entoni Gidens (2002): „Sociologija“
Vuko Pavićević (1980): „Sociologija religije“, BIGZ: Beograd,
Patridž „Religije sveta“ , (2008): Mladinska knjiga
Sreten Petrović i Milovan Mitrović (2008): „Sociologija: za III razred stručnih i IV razred gimnazije“
Enciklopedija živih religija, Holit Beograd (1990)
Milan Vukomanović (2004): „Religija“ (15-18)
