Uvod u sociologiju
Sociologija je opšta nauka o društvu koja služi istinitom poznavanju društveno kulturne sredine u kojoj mi živimo.
Za sociologiju je karakterističan takozvani “globalni sociološki pristup” svakoj društvenoj pojavi. Takođe, za sociologiju se kaže da je ona i fundamentalna nauka (jer je ona izvor iz kojeg izlaze sve posebne društvene nauke) i teorijska (jer nastoji da otkrije i formuliše opšte uslove u kojima jedna društvena pojava utiče na drugu nezavisno od prostora i vremena).
Termin “sociologija” potiče od latinske reči “societas” (društvo) i grčke reči “logos” (nauka).
Osnivač sociologije je Francuski mislilac Ogist Kont koji je 1839. godine dao ime ovoj nauci (sredina 19. veka).
Za sociologiju se još kaže da je ona nauka o društvu u krizi. Zadatak sociologije je da objasni i razume pojave u društvu, ulogu i mesto pojedinaca u društvu, da objasni procese u društvu, kako je društvo funkcionisalo nekad, a kako funkcioniše danas.
Proučavati društvo znači razumeti ga u celini. Sociologiju interesuje kako to delanje pojedinaca utiče na društvo kao celinu, ali i na koji način društvo dela na pojedinca.
Npr. Ukoliko pobegnete sa časa ili ako imate veći broj neopravdanih od dozvoljenog broja, dobijate ukor odeljenskog starešine i škola vas kažnjava. S druge strane ukoliko ceo razred pobegne sa časa, a vi ostanete, vršnjaci će vas osuđivati.
Upravo za ovakve probleme u društvu je sociologija vezana. Važno je da u sociologiji razlikujemo dva osnovna saznajna plana:
- Makrosociološki
- Mikrosociološki
Makrosociologija ima dva osnovna predmeta proučavanja:
- Proučavanje globalne društvene structure
- Proučavanje globalnih društvenih promena (društvena pokretljivost i društveni razvoj).
Mikrosociologija proučava međuljudske odnose unutar malih društvenih grupa.
To je sve ono što čini svakodnevni način društvenog života koji žive konkretni pojedinci i grupe u određenom prostoru i vremenu.
Iz sociologije, kao opšte nauke, tokom vremena razvile su se i posebne grane sociologije:
1) Sociologija morala
2) Sociologija kulture
3) Sociologija religije
4) Sociologija politike
5) Sociologija umetnosti
6) Sociologija porodice…
Osnovni principi naučnog saznanja
Teorija je skup ideja kojima se nešto objašnjava, međutim, sociološka teorija se razlikuje od obične, ne na osnovu toga šta objašnjava, već na način na koji to ona čini.
Sociološka teorija se oslanja na nekoliko principa naučnog saznanja:
- Objektivnost, znači uzimanje u obzir sve raspoložive podatke koji se tiču pojave koju istražujemo bez obzira na to da li će nam ti podaci koristiti ili ne.
- Proverljivost, znači da svi podaci koje koristimo moraju biti provereni od strane drugih istraživača.
- Pouzdanost, znači da obavljamo istraživanje pridržavajući se istraživačkih pravila.
- Preciznost, znači da u istraživanju koristimo merenje kad god je to potrebno.
- Sistematičnost, znači da u svojim saznanjima pokušavamo da povežemo razne pojave.
- Opštost, znači da se trudimo da između proučavanih pojava nađemo određene pravilnosti.
Nominalizam i realizam
Neki sociolozi misle da su sličnosti posledica interakcija, a drugi misle da su sličnosti uticaj koji društvo ima na pojedince.
Jednostavno rečeno, nominalisti vide pojedince koji postoje, a društvo je za njih zamišljena mreža odnosa u koje oni stupaju.
Nasuprot njima, realisti vide društvo kao nešto što je realno, odnosno nešto što stvarno postoji.
Pozitivizam i antipozitivizam
Pozitivistički usmereni sociolozi smatraju da u suštini nema razlike između prirodnih i društvenih nauka, tako da, ono što važi za fiziku i biologiju, važi i za sociologiju. Oni tvrde da sociolozi mogu posmatrati, meriti i kvantifikovati (brojčano izraziti) ponašanje ljudi i na osnovu toga mogu uočiti pravilnosti u društvenom životu.
Znači, pozitivizam je pravac koji se zalaže za znanje zasnovano na iskustvu, odnosno na činjenicama koje se mogu posmatrati i meriti (nešto što je vidljivo).
Antipozitivistički orijentisani sociolozi smatraju da postoji velika razlika između sociologije i prirodnih nauka. S obzirom na to da od predmeta istraživanja zavisi izbor metoda koji ćemo koristiti, nije moguće primenjivati iste metode i za prirodne i za društvene nauke.
Objašnjenje i razumevanje
Pozitivistički orijentisani sociolozi smatraju da je krajnji cilj sociologije objašnjenje društvenih pojava.
Objasniti neki pojedinačni događaj znači dati odgovor na pitanje “zašto”. Objasniti znači dovesti u vezu pojavu koju treba objasniti (eksplikandum) sa uslovima koji predstavljaju njen uzrok (premisa).
Vrste objašnjenja:
- Deduktivni model, zasniva se na upotrebljavaju logike kada želimo nešto da objasnimo.
- Objašnjenje po verovatnoći, uključuje predviđanje, odnosno verovanje da bi se nešto moglo desiti.
- Funkcionalno objašnjenje, želi da ukaže na funkciju neke pojave. Ova vrsta objašnjenja je karakteristična i za prirodne nauke.
- Genetičko objašnjenje, objašnjava poreklo nastanka neke pojave.
Razumevanje je način na koji shvatamo neko značenje (značenje nekog pojma npr.)
