Pojedinac, kultura i društvo

Uredio/la Miljana Živić

September 16, 2020

Razvoj društvenih nauka pratile su brojne promene, no, pre nego što su se razvile
društvene nauke, postojali su teoretičari koji su se bavili isključivo ljudskom
prirodom. Smatrali su da je čovekova druga priroda – kultura.
U razvoju, kod svakog čoveka ponaosob postoje primarne i sekundarne potrebe. U
primarne potrebe ubrajamo: vazduh, vodu, hranu-osnovne egzitencijalne potrebe,
zadovoljavamo ih kad to želimo. Ove potrebe su kulturno određene. Kultura je kod čoveka
razvila potrebu da se razviju i sekundarne potrebe. U sekundarne potrebe možemo
ubrojati: učenje, zdrav život, bavljenje određenim sportom, potrebu za
doterivanjem/lepotom, potrebu za usavršavanjem i tome slično.
Teoretičari su još počev iz antičkog perioda, različito odredili čoveka. Aristotel je
dao definiciju određenja čoveka, pri čemu navodi da je politika ta koja odvaja čoveka od
drugih vrsta. Neki teoretičari su pak, odredili čoveka kao osobu koja se igra, koja ima
sposobnost mašte. Govorili su da je čovek jedino u mogućnosti da razvija i da stvara
kulturu, samostalno.
Kultura se sastoji iz više elemenata: norme, vrednosti, navike, običaji, simboli,
jezik.
Navike i običaji se usvajaju nesvesno, stičemo ih procesom socijalizacije. Čovek ne
stremi ka tome da ima određenu naviku, ali tu radnju usvaja nesvesno, značenje ne može da
objasni ali ipak to radi, ponavlja određenu radnju. Tako se kod pojedinca stvara
tradicionalni stil života, bez promena.
Norme jesu pravila; određeno ponašanje. Norme su pokazatelji kako bi stvari trebalo da
budu, govore o društveno prihvatljivom ponašanju, poželjnom. Podležu sankcijama,
shodno postupcima pojedinaca. Na primer: pravilo je da se odsutni učenici upisuju na početku
časa u dnevnik. Ukoliko ima onih koji nisu prisutni na času, a koje redar koje prijavio kao odsutne, mogu biti na neki način sankcionisani i oni učenici koji nisu prisutni i oni koji su u ulozi redara.
Vrednosti predstavljaju određene vizije ili ideale. Mogu biti različite prirode,
predstavljaju kako zapravo mi želimo da organizujemo sopstveni život. Vrednosti mogu
biti na primer: novac, zdravlje, ljubav. Više vrednosti stvara sistem vrednosti. Svako
društvo daje određeni sistem vrednosti, odnosno zavisi od društvа kakav će sistem
vrednosti kreirati i kojem će težiti. U našem društvu danas se pridaje veliki značaj materijalnim vrednostima.
Vrednosti u društvu mogu da odrede mediji, političari, intelektualci, umetnici,
naučnici, ali može da odredi i vlast. Razmislite o Severnoj Koreji i o
vrednostima koje su u fokusu tamo.

Ako želimo da promenimo vrednosti, moramo da promenimo sistem, ustaljene radnje
i ponašanja. S tim u vezi, velika promena se desila po pitanju položaja i uloge žena u društvu. Imale su
sekundarnu ulogu u društvu, promenom sistema vrednosti došlo je do toga da danas
postoji ravnopravnost polova, ne u potpunosti, ali je ipak ta činjenica vidljiva i
prisutna.
Simboli predstavljaju sliku određenog koncepta, manifestaciju određene ideje. Simboli
mogu biti materijalni i zamišljeni (apstraktni). Obično označavaju pojam na koji
određeni pojam podseća, obeležje nekog pojma. Simboli mogu biti na primer religijske
prirode, te mogu imati simboličko značenje, religijsko značenje. Njima se predstavlja
određeni pojam, određeno obeležje. Simbolima se upućuje na neku društvenu stvarnost.
Jezik se može manifestovati govorom i predstavlja najsavršenije sredstvo komunikacije
među ljudima. Prema jeziku možemo razlikovati narode, plemena. Jezik je odraz kulture
pojedinca. Jezik se može manifestovati na dva načina: jezik kao znak i jezik kao simbol.
Jezik ne predstavlja samo sredstvo komunikacije, jezik predstavlja i identitet jednog
naroda i njegovo postojanje.

Veoma je bitno da razmislite o svom sistemu vrednosti, okruženju, poimanju kulture.
Takvih primera ima svuda u okruženju, samo ih se treba setiti.


Literatura:

  1. Sociologija za treći razred srednjih stručnih škola i za četvrti razred gimnazija,
    Vladimir Vuletić, Klet, Beograd, 2015.
  2. Sociologija za treći razred srednjih stručnih škola i za četvrti razred gimnazija,
    Grupa autora, Zavod za udžbenike, Beograd, 2012.

Slični tekstovi!

 

Sociološke discipline

Sociološke discipline

Savremena sociologija razgranala se na veći broj samostalnih disciplina-posebnih sociologija. Zato se pre može govoriti o sociologiji u množini, kroz prizmu njenih grana, odnosno disciplina. Brojne discipline izučavaju vezu jedne društvene pojave sa društvom u celini, čime doprinose razvoju opšte nauke o društvu i razumevanju društvenih pojava i procesa u sveukupnosti njihovih varijeteta. Tačan broj socioloških disciplina nije poznat, jer se postojeće discipline konstantno razvijaju, dajući materijal za nastanak novih subdisciplina, koje svojim osamostaljivanjem daju novu, zasebnu disciplinu. Neke od najznačajnijih socioloških disciplina su: sociologija kulture, sociologija rada, sociologija grada (urbana sociologija), sociologija sela (ruralna sociologija), sociologija morala, sociologija masovnih komunikacija.

read more
Maks Veber

Maks Veber

Maks Veber (1864-1920) Biografski podaci          Maks Veber rođen je u Erfurtu (Pruska) u protestantskoj porodici. Kada je Veber imao 5 godina, njegova porodica odlučuje da se preseli u Berlin, gde njegov otac započinje...

read more
Metod sociološkog istraživanja

Metod sociološkog istraživanja

Sama reč “metod” potiče od grčke reči methodos što znači put ili način kako da se dođe do nekog saznanja odnosno do neke istine. Metodologija je logička disciplina koja proučava metod i razvija sva njegova logička načela. Istraživanje najčešće predstavlja proveru...

read more