Ako krenemo od školske definicije, možemo reći da je sociologija opšta, teorijska i fundamentalna nauka o društvu. Opšta je zato što proučava ljudsko društvo u celini, teorijska jer to čini na uopštavajući način i fundamentalna, zato što proučava osnovne determinizme (uzročno-posledične odnose) u društvu. Nastala je u prvoj polovini 19. veka, u periodu društvene krize, kao nauka koja bi iz šire perpektive pomogla u lečenju društvenih rana, ukazivanjem na njihov uzrok nastanka i načine prevazilaženja. Težnje ka proučavanju društvenih pojava postojale su i ranije, te je antiku, srednji vek i razne filozofske novovekovne mislioce, koji su tragali za istinom, nemoguće izbeći prilikom razumevanja socioloških teorija. Među najznačajnijim sociolozima, koji su društvo posmatrali sa naučnog aspekta, svakako su Ogist Kont, Karl Marks, Maks Veber, Emil Dirkem, Rajt Mils. O svakome od njih ćemo posebno govoriti, ali Rajt Mils će imati privilegiju da bude prvi spomenut. On je tvorac pojma sociološka imaginacija, po kojem je naš blog dobio ime. Čarls Rajt Mils (1916-1962.) bio je američki sociolog i profesor sociologije, autor dela „Elita moći“, „Elita vlasti“, „Sociološka imaginacija“ i „Beli okovratnik“. Jedan od najznačajnijih socioloških pojmova, na kojem se temelji razmatranje svih ostalih društvenih pojava, je sociološka imaginacija. Naime, ona je presek spoljašnjeg i unutrašnjeg, društvenog i ličnog, jer svako od nas predstavlja zasebnu individuu, ali smo mi ipak i socijalna bića. To zvuči apstraktno, ali je zapravo nešto što svi mi živimo, jer sociologija ipak traga za zakonima i pravilnostima. Uz pomoć sociološke imaginacije može se doći do preseka spoljašnjih i unutrašnjih faktora i što vernije slike delovanja pojedinaca. Stvari koje se dešavaju pojedincu često su odraz društva, odnosno konteksta (recimo ukoliko je društvo u ekonomskoj krizi, to će uticati i na pojedince, jer će stopa nezaposlenosti biti veća, a plate manje), ali sa druge strane i lični problemi, kao i društveni odnosi, mogu uticati na društvo u celini (ukoliko sve češće dolazi do razvoda brakova, iako je to lična stvar bračnih parova, uzrokovaće povećanje stope razvoda brakova neke konkretne države ili čak i na globalnom nivou). Stoga, moć sociološke imaginacije svakog sociologa čini sposobnijim, kreativnijim i produktivnijim. Ona nam pomaže da pobegnemo od prevelike subjektivnosti ili od ideje da je za sve krivo društvo, tako da sociologu pruža širu sliku o predmetu proučavanja. Potom, uz pomoć imaginacije možemo zamisliti kako bi nešto moglo da izgleda u drugačijim okolnostima. Možemo bolje razumeti socijalne interakcije (međudelovanje pojedinaca). Pre svega, potrebno je uzeti u obzir kakva je struktura konkretnog društva, kako se ono razvijalo, jer se pojave najbolje mogu razumeti ako se stave u okvir vremena i prostora. Dakle, sociološka imaginacija stvara razliku između sociološkog pogleda na svet i ugla posmatranja drugih ljudi (laika). Ona sociologe čini maštovim naučnicima, koji uz pomoć hipoteza, teorija i sociološkog metoda dolaze do važnih zaključaka o društvu u koje smo svi mi zaronjeni, bili toga svesni ili ne. Sociologija je nauka koja se bavi onim što vidimo, čujemo, doživljavamo, samo što je sve to uobličila u teorijske okvire. Mi ćemo vam pomoći da te sociološke teorije razumete, a vi ćete, uz pomoć svoje mašte, odnosno imaginacije, uvideti koliko je lepo, korisno i značajno spoznati sve ono što svi mi kao socijalna bića živimo.Welcome to WordPress. This is your first post. Edit or delete it, then start writing!
