Mogućnosti klasno-slojne pokretljivosti

Uredio/la Rad ucenika

February 8, 2021

Od davnina je prisutna klasna podeljenost u našem društvu. Iako je feudalizam iskorenjen sredinom 19. veka i danas se ostaci toga primećuju u našem društvu. Mada zvanična klasna podela ne postoji, ona je itekako uočljiva u mnogim segmentima života. Ideja komunizma da svi budu jednaki nije uspela. Zakon bi trebao da bude isti i da važi podjednako za sve, ali svi znamo da to nije slučaj. Ukoliko je neko deo VIP sveta, odnosno ako je pevač, glumac, političar ili pak prisutan na nekoj visokoj poziciji, poseduje kompanije i/ili veliku količinu novca, zakon prestaje da postoji za njega. Kazne za parkiranje i prekoračenje brzine prestaju da postoje, a i kazne za mnogo veće prestupe. Kada uzmemo u obzir sve povlastice koje imaju članovi tog takozvanog „visokog društva“ ni ne čudi što mnogi žele da iz nekih nižih slojeva pređubu viši sloj društva. Mogućnost klasno-slojne pokretljivosti svakako da postoji, ali kako i na koje načine?

Mnoge mlade devojke, u želji da dođu do mesta u višem sloju društva biraju da za to iskoriste svoje telo. One postaju ljubavnice bogatih biznismena ili političara, ili pak stupaju u brakove sa muškarcima koji su često i mnogo stariji od njih ne bi li došle do njihovog novca i sebi priuštile skupu garderobu, nakit, automobile i putovanja i tako prešle u visoko društvo. Međutim, one na tom putu pre svega gube sebe, svoje dostojanstvo i ponos jer postaju kupljena stvar u vlasništvu jednog muškarca.

„Propusnica” za ulazak u svet bogatih je naravno novac. Ali kako doći do njega? Mnogi često odlučuju da do njega dođu na neispravan i prljav način. Započinju nelegalne poslove, ulaze u dugove, varaju, lažu i kradu. Onda najzad dolaze do velike kuće, skupih automobila i velike količine novca. I naravno, više nisu deo niže klase. Ali ovakve stvari su vrlo često kratkog daha. Novac se potroši, dugovi se uvećaju, nestaju automobili i kuće, ponovo dolazi besparica, a moguće i pad na još niži položaj na „društvenoj lestvici” nego ranije. Zbog nemogućnosti da plate dugove ljudi često gube živote. Zar je to sve vredno toga da budemo deo nekog navodnog visokog društva? Pa u zemlji u kojoj mi živimo često je i više nego vredno. Jer nađete se u situaciji da neko ko je moćniji od vas dobije bolnički krevet i pravo na lečenje a ne vi, da neko ko je manje obrazovan ali pripada vladajućoj stranci dobije posao umesto vas, da neko samo zbog toga ko su mu roditelji ima određenu protekciju u školi. Naravno, svako bi poželeo da i on živi tako.

Svakako da postoje i ispravni načini za prelazak u više slojeve društva. Mnogi ljudi i ne razmišljaju o tome, nije im cilj da se popnu visoko na nekoj klasnoj lestvici, već se tamo nađu slučajno. Pronađu dobar posao koji je odlično plaćen ili započnu sopstveni posao, postanu šefovi, vredno rade i trude se, ali ne zarad pripadnosti nekom klasnom sloju, već zbog sebe ili svoje porodice. Naravno, kada dođu do nekog položaja naći će se u tom visokom društvu, a protekcije će krenuti same, želeli oni to ili ne. Onda očigledno nije toliko problem u ljudima koji su deo tog višeg sloja, jer da se njima ne pruža mogućnost za dobijanje protekcije ne bi je ni tražili, zar ne? Možda pak koren čitavog ovog problema počiva u sistemu koji je poprilično poremećen.

Već sam spomenula devojke koje preko braka dolaze do mesta u visokom društvu, ali u negativnom kontekstu, međutim postoje naravno i „pozitivni” ili možda bolje rečeno odobravajući primeri. Dešava se da se zaljube ljudi koji su iz različitih klasnih slojeva. Međutim kako živimo u 21. veku to i nije toliko važno, ili možda ipak jeste? Činjenica je da ukoliko je muškarac taj koji je iz višeg klasnog sloja za ženu će svi reći da se udala iz koristi ili jednostavno da se dobro udala, bez obzira na to da li je to zaista tako ili ne. U suprotnom primeru, u kojem je žena ta koja je ekonomski snažnija od muškarca ili jednostavno dolazi iz neke dobre porodice, za muškarca će svi reći da se „udao”. Ali zar je to zaista toliko važno? Ko je u kojem klasnom sloju, gde je rangiran na „društvenoj lestvici” i ostalo? Zar se zaista čitav svet bazira na tom klasnom položaju?

Onakako kako je moguć prelazak iz nižeg u viši sloj društva, moguć je i obrnut slučaj, odnosno prelazak iz višeg u niži sloj. Naime, neko ko je rođen kao deo više klase može vrlo lako da se nađe u nižoj. Posao njegove porodice može propasti i tako će izgubiti sav novac i sve što ima. Tada će se zasigurno naći u situaciji da izgubi i prijatelje i svoj položaj u društvu. Onda nestaju i protekcije koje je život od ranije donosio.

Takođe za primer se može uzeti i devojka koja se udala iz koristi. Šta ukoliko muž reši da je ostavi i razvede se od nje? Onda će ona verovatno ostati bez sveg tog novca i luksuza na koji je navikla. A pošto je bez prezimena i novca svog muža niko i ništa u društvu, ostaje i bez svog mesta u visokom društvu. I šta onda? Onda kreće potraga za povratkom u višu klasu. Dakle, traženje novog bogatog muža, jer kako drugačije doći do cilja.

Međutim, klasno-slojna pokretljivost nije uvek moguća. Nekada se dešava da su slojevi pomalo na neki način zatvoreni, odnosno slojevi se reprodukuju unutar sebe. S obzirom da je već vekovima prisutno mišljenje da svako treba da se „drži“ svoje klase, ovo i ne iznenađuje toliko. Jer zašto dozvoliti bilo kome da dođe u više slojeve? Ali čitava ova koncepcija je totalno besmislena, jer ljude ne treba birati po tome kojem sloju društva pripadaju, koliko novca imaju, čime im se bave roditelji i slično. Šta nam to vredi? Ništa od toga nije pokazatelj kakva je neko osoba. Jer ne možemo da biramo gde ćemo da se rodimo, ali možemo da biramo ono što ćemo da postanemo.

Tokom godina srednji sloj se izgubio, pa su nam ostali samo viši i niži sloj. Veliku ulogu u pripadnosti nekom sloju igra i način života. Kakvu garderobu neko nosi, kakav telefon ima, gde živi, gde izlazi, gde putuje… Ali značajnu ulogu igra i poreklo. Što su mu roditelji ugledniji i cenjeniji to će biti bolje prihvaćen u društvu, školi, lakše će dolaziti do nekih ciljeva jer uvek će tu biti neko ko će zbog njegovih roditelja njemu da olakša. Tu imamo i primer nasleđivanja karijere. Često deca lekara ili advokata i sami to isto postaju i tako zadržavaju položaj u društvu koji njihovi roditelji već imaju.

Klasne razlike stvaraju veliki jaz između ljudi. Ljudi često ne žele da se druže sa ljudima koji su van njihove klase. To nije prisutno kod male dece, već se razvija kasnije u tinejdžerskim danima. Tinejdžeri često da bi se uklopili pokušavaju da dođu do novca pomoću kojeg će sebi obezbediti da izgledaju kao da su deo više klase. Ovakve stvari uglavnom kreću iz kuće i imaju korene u samom vaspitanju, pa ukoliko dete vidi roditelja da ponižava nekoga ko je deo nižeg sloja društva naravno da će i ono misliti da to tako treba i da je tako ispravno.

Klasno-slojne razlike su nešto što postoji i što se ne može baš upotpunosti iskoreniti jer će vas uvek neko svrstati u neki sloj, a i razlike su uglavnom primetne. Ipak klasnim slojevima bi trebalo pridavati mnogo manji značaj nego što je to trenutno slučaj. Zapravo, ne bi im uopšte trebalo pridavati značaj. Međutim, svesni smo da se to u svakodnevnom životu baš i ne dešava. Gotovo smo svakog dana u prilici da u novinama ili na internetu pročitamo kako je neko povlašćen da ne plati neku kaznu jer je deo visokog sloja društva. Ovaj problem treba rešavati u korenu, a koren problema je u samom državnom sistemu. Kod nas je korupcija decenijama na snazi i to će se tesko uskoro promeniti. Sve dok državni organi povlađuju određenu grupu ljudi klasne razlike će imati veliki značaj. Naravno klasne razlike treba rešavati i na mikro planu, odnosno ne treba davati nekom povlastice u školi ili na poslu. Sve ovo datira još iz prošlosti i zato je sve to teško ukloniti. Kada se ljudi naviknu na nešto i to se ukoreni, prestaju to da primećuju pa samim tim ni nemaju želju da to menjaju. Ipak, treba da se osvestimo jer ovo jednog dana može prerasti u mnogo veći problem, jer ćemo možemo doći u situaciju da samo pripadnici višeg klasnog sloja imaju pravo na nešto na šta svi polažu pravo.

Lično, nikada nisam pridavala značaj tome ko pripada kojoj klasi, zapravo gotovo nikad ni ne razmišljam o tome. Međutim, nažalost susretala sam se sa ljudima kojima je u sklapanju prijateljstava to ključna stvar. A to ko su nečiji roditelji, koliko je ekonomski stabilan i kom sloju pripada nije merilo apsolutno ničega. Poznajem ljude koji su deo te više klase, i za neke od njih mogu slobodno da kažem da su najbolje osobe koje sam upoznala, dok za druge imam sasvim suprotno mišljenje. Što mi budemo manje pridavali značaj tim klasnim razlikama i klasnom položaju time će se možda koliko toliko njihov uticaj na okolinu smanjiti.

 Autor: Anja Radovanović

Slični tekstovi!

 

Promene i razvoj društva

Promene i razvoj društva

Pojmovi ‘promena’ i ‘razvoj’ ne smeju se poistovećivati jer iako svaki razvoj podrazumeva neke promene, pod razvojem, odnosno progresom mislimo na promene koje sa sobom nose pozitivne efekte, dok svaka promena ne mora nužno da donese pozitivne efekte.

read more