Mlad čovek danas živi u društvu koje se menja munjevitom brzinom. Velike korporacije novog doba razvile su, naizgled, savršene mehanizme po kojima će čitavo društvo voditi i usmeravati, tako da će se pojedinac ponašati i misliti po željenom obrascu. Čovek tada upada u zamku sistema koji radi protiv njegove slobode za kreativnošću i stvaralaštvom. Proizvod svega toga je snažan osećaj besmisla našeg života. Hedonizam se nameće kao sredstvo za kratkoročno olakšanje od dosade i praznine ličnog postojanja. Savremeno društvo se ismejava svemu što je istinita kulturna vrednost, a bira zamaskirane i lažne vrednosti za koje samo želi da misli da nude dobrobit za razvoj ličnosti.
Slobodno vreme je postalo toliko česta pojava među mlađom populacijom, da se sada postavlja pitanje i kako ubiti slobodno vreme i kako ga potrošiti. Ganter i Mur (1975) slobodno vreme vide kao „proizvod postindustrijske ere“ što će reći da se „mladost i slobodno vreme mladih u potpunosti odnosi na vreme oslobođenom od obaveza“. Tada je bitno napomenuti da je provođenje slobodnog vremena mladih u velikoj meri zavisno od načina života odraslih i njihovog društvenog položaja. Da li će isto provoditi slobodno vreme dete poljoprivrednika u velikoj porodici i jedinče roditelja koji su stalno odsutni poslom? Zasigurno ne. Samim „ubijanjem slobodnog vremena“ ubija se i mogućnost za dalji razvoj ličnosti. U istraživanju sprovedenom u AP Vojvodini 2010. godine na uzorku od 1103 učenika srednjih škola, pokazalo se da tokom slobodnog vremena postoji učestalost rizičnih oblika ponašanja- pušenje, upotreba alkohola i droge (Jelica Petrović, Marija Zotović). Kultura korišćenja slobodnog vremena treba da nauči mlade da pronađu sebe i svoj smisao, da se bude u prostoru koji mu omogućava da budu spontani i prirodni. U tome bi trebalo da osnovnu ulogu igraju roditelji i obrazovni sistem. Međutim, u Srbiji, ali i velikom delu sveta, oni predstavljaju slabu kariku. Prema mišljenju Dimazijea i mnogih stučnjaka, slobodno vreme ima tri funkcije: odmor, razonoda i razvoj ličnosti. Čini se da mladi zaboravljaju na ovu poslednju funkciju, pa kombinacija odmora i razonode dovodi do regresa u razvoju.
Kultura je svojstvenost ljudske civilizacije. Rut Benedikt naglašava da „mi moramo shvatiti jedinku onakvu kakva živi u svojoj kulturi, ali i kulturu onakvu kakva živi kroz jedinke“. Potpuniji razvoj individue i svesti o kulturnim vrednostima omogućava kultura korišćenja slobodnog vremena, budući da čovek kreativnim radom tokom slobodnog vremena izgrađuje sebe kao ličnost, ali samo kada je u tom procesu vođen pravim kulturnim vrednostima. Uloga kulture u procesu korišćenja slobodnog vremena je za „konzumiranje“ kulture, doprinos razvoju kulture, učenje i usavršavanje, kao i za stvaralaštvo i kritičko razmišljanje u oblasti kulture. Da bi čovek dobio želju da daje lični doprinos razvoju kulture, u njemu se moraju odgovarajućim sredstvima izazvati pozitivne emocije i motivacija za tim.
Šta nam zapravo nudi masovna i potrošačka kultura koju sve više usvajamo iz obrazaca zapadnih civilizacija? „Razvitkom kapitalizma novac ne postaje samo predmet u svojstvenom smislu, nego i vrednost svih vrednosti. Kreatori potrošačke kulture, obuhvaćeni kapitalističkim ludilom pristaju zarađivati novac da bi njime kupili besposlicu u kojoj će moći teško zarađeni novac trošiti na stvari koje im, u stvari, ne trebaju.“ (Polić, 2003). Čovek izmoren teškim radom, sa zarađenim novcem ima zasiguranu sitost najosnovnijih potreba. Želeći da pobegne od te sfere napora i obaveze i nametnutog ritma života, javlja se želja za trošenjem stečenih dobara. „Slobodni izbor“ koji čovek ima jeste da reaguje na dva načina: društveno delovanje ili rekreacija, zabava, pasivan odmor i potrošnja. (Risman 1965; prema: Krivokapić, 2008). Sagledano iz ovog ugla, sfera počinje da dobija negativnu energiju jer predstavlja neproduktivno trošenje slobodnog vremena. Tu nema mesta za kreativnost i duhovno obogaćenje. Čovek će sa takvom prazninom početi da gubi svoju individualnost i postajaće sve bezličniji i beznačajniji. Rudi Supek smatra da visoka profesionalizacija masovne kulture kod pojedinca stvara utisak da je „stvaranje nekog novog dela visokoprofesionalni čin i da pojedinac sa prosečnim sposobnostima ne može to dostići i da mu jedino preostaje da u takvim delima uživa“. Nemogućnost izražavanja ličnog stvaralaštva ima za posledicu nekritički odnos prema društvenim promenama, tj. celokupnoj stvarnosti, a time se pospešuje nezainteresovanost pojedinca da se aktivno uključi u društvenu zajednicu.
Životni procesi u savremenom industrijskom društvu odlikuje se porastom apstraktnosti koja se može uočiti ne samo u širokom i naglom razvoju nauka i umetnosti, već i u svakodnevnim oblastima života. Zahtevi za razumevanje apstraktnih sadržaja povećavaju krug ljudi koji to mora činiti. Da bi ispunio uslove za opstanak, čovek se mora konstanto menjati i usavršavati, a da bi to bilo moguće, on mora svoje slobodno vreme organizovati tako da služi toj svrsi. Stalni naučno-tehnološki progres stvara u čoveku osećanje nelagodnosti zbog njegovog stalnog kašnjenja za tim procesom.
U masovnoj potrošačkoj kulturi na sav glas se promoviše potrošnja šunda i kiča, u kojoj istinske kulturne vrednosti zauzimaju sve niže mesto. Zato čovek ne sme da zaboravi da slobodno vreme ima za cilj i razvoj ličnosti, jer masovna kultura sigurno nema. Potrošačko društvo je samo posmatrač događaja, dok humano ljudsko biće učestvuje u događajima. To je čovekov svet i zato mu je bitan. Bitno mu je šta sve kruži u njegovoj atmosferi i kako oblikuje društvo, među njima i svoje sunarodnike i bližnje. Moramo paziti kakve nam se vrednosti nameću, jer nas to može koštati naših sposobnosti da vidimo jasno kako umetnost i moral propadaju. Mediji, internet, književnost, muzika, nauka sadrže razne poruke kojima se možemo voditi, ali i odupreti njihovom uticaju ako za naš lični i socijalni razvoj nemaju nikakav značaj. Naše individualno ispoljavanje ima veću vrednost od gotovih proizvoda potrošačke kulture. Mi stvaramo društvo koje neće imati osećaj otuđenosti i bespomoćnosti u procesu globalizacije jedino ako pazimo na sopstvene sposobnosti da razmišljamo van ponuda sistema.
Ana Mihajlović, III6, Hemijsko-medicinska škola Vršac
12. decembar 2022.
Literatura:
Pljakić G. – Kultura korišćenja slobodnog vremena, 2013. Fakultet za sport i turizam, Novi Sad
