Pogled na društvo iz ugla marksizma

Uredio/la Jovana Šotić

October 5, 2020

Karl Marks je jedna od najznačajnijih ličnosti u nauci o društvu, ali i u modernoj svetskoj istoriji. Njegov pogled na društvo,  društvene odnose kao i koncepcija idealnog društva bili su motivacija  za pojavu različitih političkih aktera koji su najviše tokom dvadesetog veka oblikovali svet kakav danas poznajemo. Njegove ideje su i sada,  decenijama nakon smanjenja uticaja socijalizma (koji u praksi nije potpuno odgovarao Marksovom viđenju idealnog društva) važne.  Posebno za vreme ekonomskih kriza koje preispituju, možda čak i potvrđuju sve njegove pretpostavke.

Ko su bili Karl Marks i Fridrih Engels?

Karl Marks (1818-1883)

Karl Marks je započeo studije prava koje je vrlo brzo napustio da bi kasnije doktorirao filozofiju. Nikada nije postao profesor filozofije zbog svojih radikalnih pogleda na svet, a bio je proganjan i kao novinar.

Fridrih Engels  (1820-1895)

Engels je bio Marksov istomišljenik, prijatelj i saradnik. Poznat je po tome što su njegovi stavovi bili u suprotnosti sa njegovim materijalnim statusom zato što je njegova porodica posedovala fabriku tekstila. Uz pomoć čijih prihoda je obezbeđivao materijalnu pomoć i Marksovoj porodici. Što je predmet mnogih kritika na račun njihovih stavova.

Kako su Karl Marks i Fridrih Engels videli društvo i nauku o njemu?

Marks i Engels su smatrali da je sociologija, odnosno Kontovo pozitivističko viđenje nje, nauka koja opravdava privatnu svojinu, vladavinu kapitala i kapitalizam uopšte.   Ukratko, smatrali su da je sociologija buržoaska nauka koja teži zadržavanju stanja onakvog kakvo jeste. Pisali  su da je jedina prava nauka koja objedinjuje društvene i prirodne discipline – istorija. Ona može da otkrije zakone postojanja i menjanja društva jedinstvenom naučnom metodom. Ne radi se o vanvremenskim i prirodnim zakonima koje možemo da sretnemo u prirodnim naukama, kao što su smatrali pozitivisti, već je reč o istorijski specifičnim zakonima.  Kont je smatrao da ljudska svest određuje njihovo biće (svest koja polazi od teološke do pozitivne faze menja celokupno društvo) dok su Marks i Engels zauzimali suprotno stanovište.  Oni su smatrali da društveno biće određuje svest.   Drugim rečima, Marks i Engels su smatrali da  od materijalnih uslova zavisi način na koji će ljudi misliti, a ne obrunuto.

Kako su Marks i Engels videli klase i kritikovali kapitalizam?

Za razumevanje Marksovog  i Engelsovog pogleda na  kapitalističko i društvo uopšte važno je objasniti nekoliko pojmova koji se susreću u njegovom radu. On smatra da je istorija svih dosadašnjih društava istorija klasnih borbi i u skladu sa tim Marks smatra da u svakom društvu, izuzev prvobitne zajednice i budućeg komunizma, postoje dve klase – ona koja tlači i potlačena.  U kapitalističkom društvu su to kapitalisti i proletarijat (radnici). Ono što ih razlikuje jeste  to što kapitalisti poseduju sredstva za proizvodnju (kao što samo ime kaže, reč je o stvarima koje su neophodne za proizvodnju: oruđa, mašine, sirovine, fabrike)

Proletarijat ne poseduje ništa osim svog rada i vremena, ali mu nedostaje novac koji je neophodan za život u kapitalizmu pa su prinuđeni da prodaju svoj rad za novac.

Marks o kapitalizmu

Iz navedenog sledi da je odnos između kapitalista i proletera dvostruk. Oni su potrebni jedni drugima i pružaju jedni drugima ono što im nedostaje, na prvi pogled ovaj sporazum deluje kao pravedan. Ali kapitalisti radnicima pružaju nadnicu dovoljnu samo za preživljavanje i za sebe preuzimaju višak vrednosti (razlika između cene proizvoda kada se on proda i vrednosti koja je utrošena u procesu proizvodnje) , drugim rečima reč je o odnosu eksploatacije koji podrazumeva prisvajanje proizvoda tuđeg rada.

Marks ističe da ni kapitalisti ni proleteri nisu svesni da su radnici žrtve eksploatacije. Kapitalisti su prezauzeti planiranjem uvećavanja profita i prema Marksu, nisu u stanju da spoznaju pravu prirodu proizvodnog odnosa. Radnici imaju predispozicije da shvate da su eksploatisani i tada će se klasno osvestiti, što je važan korak na putu do revolucije.  Do tada, oni su žrtve ideologije. Ideologija predstavlja (lažnu) sliku sveta koja koristi vladajućoj klasi za očuvanje poretka. Primer takve ideologije bi bila religija koja radnicima obećava raj nakon života kao nagradu za pokornost. 

Marks smatra da sam kapitalizam u sebi nosi klicu propasti, što znači da će  jednog trenutka potkopati sam sebe kroz veliku borbu kapitalista za prevlast nad tržištem, obaranje cena i masovnog povećavanja proletarijata.

Marks je smatrao da je, na putu do revolucije, važno razumeti način funkcionisanja kapitalizma i preneti na odgovarajući način tu poruku radnicima i tako im pomoći da se klasno osveste. 

                                      Literatura:         

  • Tomanović, Smiljka, Sociologija za 3. razred srednjih stručnih škola i 4. razred gimnazije, Beograd: Zavod za udžbenike, 2011.
  • Džordž, Ricer, Savremena sociološka teorija i njeni klasični koreni, Beograd: Službeni glasnik, 2009.

    Izvor fotografija: Pinterest

Slični tekstovi!

 

Pojedinac, kultura i društvo

Pojedinac, kultura i društvo

Razvoj društvenih nauka pratile su brojne promene, no, pre nego što su se razvile
društvene nauke, postojali su teoretičari koji su se bavili isključivo ljudskom
prirodom. Smatrali su da je čovekova druga priroda – kultura.

read more
Sociološke discipline

Sociološke discipline

Savremena sociologija razgranala se na veći broj samostalnih disciplina-posebnih sociologija. Zato se pre može govoriti o sociologiji u množini, kroz prizmu njenih grana, odnosno disciplina. Brojne discipline izučavaju vezu jedne društvene pojave sa društvom u celini, čime doprinose razvoju opšte nauke o društvu i razumevanju društvenih pojava i procesa u sveukupnosti njihovih varijeteta. Tačan broj socioloških disciplina nije poznat, jer se postojeće discipline konstantno razvijaju, dajući materijal za nastanak novih subdisciplina, koje svojim osamostaljivanjem daju novu, zasebnu disciplinu. Neke od najznačajnijih socioloških disciplina su: sociologija kulture, sociologija rada, sociologija grada (urbana sociologija), sociologija sela (ruralna sociologija), sociologija morala, sociologija masovnih komunikacija.

read more
Maks Veber

Maks Veber

Maks Veber (1864-1920) Biografski podaci          Maks Veber rođen je u Erfurtu (Pruska) u protestantskoj porodici. Kada je Veber imao 5 godina, njegova porodica odlučuje da se preseli u Berlin, gde njegov otac započinje...

read more
Metod sociološkog istraživanja

Metod sociološkog istraživanja

Sama reč “metod” potiče od grčke reči methodos što znači put ili način kako da se dođe do nekog saznanja odnosno do neke istine. Metodologija je logička disciplina koja proučava metod i razvija sva njegova logička načela. Istraživanje najčešće predstavlja proveru...

read more