Sociologija porodice

Uredio/la Jovana Šotić

May 22, 2020
  1. Domaćinstvo, porodica i brak

Svi fenomeni sa kojima imamo svakodnevno iskustvo su vrlo teški za definisanje, problem se javlja sa jedne strane zato što postoji  mišljenje da je to nešto (u našem slučaju porodica) samo po sebi dovoljno jasno i da nema potrebe za definicijom, sa druge defiinicije tih pojava ;esto naglašavaju samo jednu stranu te pojave. Postoji opasnost i od toga da se kod definicije nađu i određeni vrednosni sudovi onog ko definiše.

Kada se govori o porodici najčešće se napominje da se radi o primarnoj društvenoj grupi koja je po svojim karakteristikama suprotna od sekundarnih (gde spadaju institucije i organizacije). Reč  je o grupi najbližih srodnika koja se izdvojila iz šireg sklopa srodničkih zajednica (klan, pleme, bratstvo) a koju karakteriše priznata veza između supružnika  različitih polova (brak) i čiji je cilj rađanje, odgajanje i socijalizacija potomstva. Ova definicija se uglavnom poklapa sa onim što vidimo u stvarnosti ali ne uvek. Promene u savremenom društvu posebno ovu definiciju čine netačnom jer su porodice i one grupe bez dece ili bez jednog ili oba supružnika koji mogu da budu u braku, ali i ne moraju. Najzad koji mogu da budu istog pola, a koji u nekim državama ne moraju. Kada se govori o tipovima porodice obično se razlikuju porodice koje su bile dominantne u određenim epohama: premodernoj/tradicionalnoj, modernoj i u postmodernoj. Promene se su se odvijale sporo i nijedan tip porodice se uglavnom ne može naći u čistom obliku, u svakom ima bar postoji deo prošlog ili budućeg.

Najznačajnije društvene promene koje su uticale na oblik i strukturu porodice su se desile u periodu industrijalizacije i sa njom urbanizacije. U tradicionalnim društvima porodica je u potpunosti bila uklopljena u širu mrežu srodnika u istom domaćinstvu su pored roditelja i njihove dece živeli i bake i deke, stričevi, strine i ostali rođaci. Ovakav tip porodice se najčešće naziva proširenom porodicom. U Srbiji se ovakva vrsta porodice nazivala „zadruga“ i bila je dominantna sve do XX veka, u nekim delovima zemlje (najčešće planinskim) ona je opstajala sve do kraja XX veka.  Svetozar Marković je pisao opširnije o zadrzi u svojoj knjizi „Srbija na Istoku“  gde je isticao da je zadruga kroz istoriju Srba bila jako važna sa ekonomske tačke gledišta jer je svim članovima obezbeđivala prežiivljavanje, imanje je bilo zajedničko kao i sve što se od njega zajedničkim radom dobije. Ali je važno reći da nije bilo potpune jednakosti u odlučivanju i da je na čelu zadruge bio najstariji muškarac koji je odlučivao o bitnim pitanjima vezan za život celokupne zajednice ali i  svakog pojedinca. Što nam govori da je ova vrsta porodice imala patrijarhalni karakter.  Individualnost je bila slabo razvijena što nam pokazuje praksa po kojoj stariji članovi porodice odlučuju za koga će mlađi da se uda ili oženi (Primer iz naše kulture bi bila Zona Zamfirova koja je mogla da stupi u brak sa osobom sa kojom je želela tek nakon što je dobila saglasnost svojih srodnika)

Izvor:Vikipedija

Kako se društvo usložnjavalo procesima industrijalizacije i urbanizacije pre svega tradicionalnu, proširenu porodicu vremenom potiskuje moderna, nuklearna porodica.

                                     

Zašto su ovi procesi važni za nastanak nuklearne porodice?  Pojavile su se fabrike, mesta gde pojedinac može da radi van porodice i da za to bude adekvatno plaćen kako bi zadovoljio sve potrebe. Do tada uglavnom nije postojao način za preživljavanje van porodice i zajedničkog rada. Ovakva porodica je i dalje patrijarhalna zato što je muškarac pre svega taj koji radi u fabrici, deca koja su do sada doprinosila „kućnom budžetu“ se povlače i postaju samo potrošači kao i njihove majke uglavnom. Porodica je takođe i dalje patrijarhalna zbog toga što se društvene vrednosti koje su muškarca videle “na čelu” porodice ne povlače preko noći. Deca u modernoj epohi  polako dolaze u centar roditeljske pažnje i ona dobijaju izvesnu samostalnost u donošenju odluka. Zbog ekonomskih uslova broj dece se smanjuje, a prosečne godine za ulazak u brak se produžuju. Industrijsko doba je dovelo do toga da rodibinske veze počinju da gube na značaju.

Postindustrijsko društvo je dovelo sa sobom i postindutsrijsku porodicu, procesi koji su započeti u prethodnoj epohi se sada „dovršavaju“. Savremeni  muškarci sve češće počinju da rade kućne poslove koji su za njihove pretke bili nezamislivi. Dete dobija još „centralniji“ položaj, fizičko kažnjavanje dece postaje zakonski sankcionisano, a oni uglavnom odlučuju sami o svojoj sudbini.

Šta je brak?

Često se smatra das u porodica i brak sinonimi, iako su blisko povezani reč je o dva različita pojma, Iz sociološkog ugla gledano, porodica je društvena grupa dok je brak dijadni odnos odnosno par. Brak je odnos između dve osobe koje zajednički učestvuju u toj pojavi, dok je za porodicu karakteristično to da ne moraju svi jednako da učestvuju ili da budu pod uticajem grupe. Postoje različite forme braka. Mogu se razlikovati:

  1. Monogamni brakovi – kog čine dva partnera
  2. Grupni brak – poligamija (poliandrija i poliginija) – ovakvi brakovi su poznati u nekim muslimanskim društvima i u afričkim zajednicama tokom istorije ali se vezuju i za hipi pokret u kojima su bili česti grupni brakovi odnosno komune (film o komuni: https://www.imdb.com/title/tt3082854/)

Moguće je brak podeliti i prema vrsti legitimacije i to na:

  1. Običajni brak – koji je najstariji oblik legitimacije i brak između dvoje ljudi se sklapao uz pomoć javnog rituala  odnosno “svadbe”
  2. Crkveni brak – crkvena legitimacija se javlja kao prva institucionalna  potvrda braka. U Evropi ovakav brak se javlja kada se javlja i institucionalizovano Hrišćanstvo u kom brak predstavlja svetu tajnu.
  3. Civilni/građanski brak – legitimiše država i ovakva forma  braka se javlja nakon francuske buržoaske revolucije.

Kada govorimo o razvodu braka sociolozi navode neke od mogućih razloga zašto je razvod brakova poslednjih decenija sve više prisutniji u odnosu na ranije epohe. Kao najčešći razlozi za sve češći raspad brakova u Srbiji navode se  bračna neverstva, neslaganje sa partnerovom primarnom porodicom, nasilje. Ali i sve veće vrednovanje individualnosti i samostalnost žena.  Zanimljivo je što siromaštvo dovodi do češćih konflikta i svađa među supružnicima ali ne i do razvoda.  Sociolog Talkot Parsons smatra da  glavni uzrok za raspad braka leži u prevelikim predbračnim  očekivanjima. Naime, za razliku od tradicionalnih društava gde je osnovni motiv ulaska u brak bio obezbeđivanje ekonomske i reproduktivne sigurnosti sada se akcenat stavlja na ličnoj sreći. Kada istu ne nađu u jednom braku –  ljudi  je traže u drugom. Neki smatraju da to dovodi do krize braka, ali neki drugi teoretičari smatraju da je to pokazatelj da se brak  sve više ceni.

Šta je domačinstvo?

Domaćinstvo je širi pojam od pojma porodice i braka ali u nekim slučajevima ne mora da ima veze sa njima. Domaćinstvo se pre svega odnosi na zajednički prostor koji određeni ljudi dele (postoje i samačka domaćinstva) ali i na određene domaće funkcije koje ta grupa obavlja zarad preživljavanja. Ako postoji veza sa porodicom onda se govori o porodičnom domaćinstvu ali postoje slučajevi kada se oni ne poklapaju i primer za to su manastirske zajednice.

  • Čemu (ne) služi porodica? Funkcije porodice

Mnogi sociolozi smatraju da su za opstajanje porodice kroz veći deo ljudske istorije i kroz različite uslove i kontekste zaslužne funkcije koje ona obavlja za društvo. Sociolozi koji zastupaju stav uglavnom pripadaju funkcionalističkoj perspektivi koja smatra da sve pojave postoje zato što služe društvu.  Antropolog Džordž Mardok je jedan od njih i on je na osnovu proučavanja oko dvesta pedeset različitih zajednica utvrdio da u svakoj postoji neki vid nuklearne porodice i da sve one obavljaju četiri osnovne funkcije:

  • Seksualnu
  • Reproduktivnu
  • Vaspitnu
  • Ekonomsku

Sve ove funkcije porodica različito obavlja u zavisnosti od toga kom tipu ona pripada (predmoderna, moderna i postmoderna porodica na različite načine obavljaju ove funkcije)

Seksualna funkcija služi zadovoljavanju sekasualnih nagona pojedinca ali u isto vreme dovodi do stabilnosti društva jer se seksualni odnosi odvijaju unutar porodice ali u postmodernoj epohi porodica je sve ređe okvir za ovakvu vrstu aktivnosti  u odnosu na predmoderno društvo koje je ovu praksu strogo kontrolisalo i sankcionisalo.

Reproduktivna funkcija  je u bliskoj vezi sa prethodnom i ključna je za biološko obnavljanje stanovništva. Brak je najpriznatiji okvir za rađanje u premodernoj i modernoj epohi ali se „stege“ napuštaju i već u postmodernoj potomstvo rođeno van braka i ono u braku se zakonski  isto tretira.

Vaspitna funkcija porodice ima zadatak da društvu isporuči jedinke koje su svesne šta društvo očekuje od njih. Drugim rečima, porodica ima zadatak da kroz primarnu socijalizaciju decu nauči društvenim vrednostima i normama..  U predmodernim društvima su deca bila radna snaga ali dok još nisu mogla da rade o njima su se brinule starije sestre. U modernom dobu deca postaju roditeljski projekat u koji se ulaže roditeljski novac, ambicije, želje i vreme kako bi deca razvila što više veština i potencijala (jezici, instrumenti, sport) Savremena odnosno postmoderna porodica time postaje „detecentrična“ (Film o tome:  https://www.imdb.com/title/tt1754656/)

Izvor: Pinterest

Psiholozi kažu da “detecentričnost” jeste dobra ali da ima svoje negativne strane jer sa velikim očekivanjima u paru idu i velike frustracije time porodični odnosi postaju sve više ranjiviji i napetiji.

Ekonomska funkcija ima dve strane: proizvođačku i potrošačku. Tradicionalna porodica u Srbiji je bila autarkična (samodovoljna) u odnosu na spoljašnji svet i bila je izraženija proizvođačka uloga porodice u odnosu na  naredne dve koje uglavnom troše. U savremenom društvu i dalje postoje porodice koje proizvode, to su one koje se bave “porodičnim biznisom” samo što  su one okrenute tržištu za razliku od tradicionalne koja proizvodi za sopstvene potrebe.

Mardoka  su uglavnom kritikovali zbog zanemarivanja institucionalizacije drugih aktera koje su od porodice delimično ili potpuno preuzeli  pomenute uloge. Na primer, osim porodice postoje i drugi agensi socijalizacije, seksualna i reproduktivna praksa se ne dešava samo u porodici odnosno braku. 

Talkot Parskons je smatrao da porodica ima dve osnovne uloge koje su univerzalne i nepromenjive:

Uloga socijalizacije uz pomoć koje se dete indetifikuje sa članovima porodica odnosno sa roditeljima uz pomoć čega ono uči vrednosti i norme društva čiji je i sam deo. D

Druga funkcija se odnosi na stabilizaciju ličnosti odraslih uz pomoć koje bračni partneri jedno drugome pružaju emocionalnu sigurnost.

3.Nasilje u porodici

Britanski  savremeni sociolog Entoni Gidens  tvrdi na osnovu podataka da je mnogo veća verovatnoća da će neka osoba bilo kog uzrasta i pola biti izložena fizičkom napadu u svojoj kući nego noću na uilici.  Nasilje u porodici je dugo bilo „dugo skrivena, porodična tajna“ zato što se smatralo da je to što se dešava kod kuće privatna stvar koja se ne tiče društva sa jedne strane, sa druge strane zato što su se pojedinci koji su bili žrtve plašili ili su se stideli da o tome govore javno. Ovaj fenomen počinje da dolazi u centar naučne i šire javnosti tek sedamdesetih godina 20. Veka zahvaljujući pre svega  zalaganjima feminističkog pokreta.  Najpre su deca žrtve postala „vidljiva“, potom žene i najzad stariji članovi porodice.  Nasilje u porodici  se ispovljava na veoma raznovrsne načine: psihičko uznemiravanje članova, pretnje i upotreba fizičke sile, seksualno zlostavljanje, zanemrivanje pa čak i oduzimanje života.

Rasprostranjenost nasilja se uglavnom u  objašnjava na dva načina:

  • Prvi način je psihološki koji uzrok ovakvog postupanja prema članovima porodice vidi u tome što su porodični odnosi prepuni emocija koje mogu da idu iz krajnosti u krajnost i da se ljubav lako može pretvoriti u prezir koji se pretvara u agresivnost.
  • Sociološko tumačenje uzrok nasilja u porodici uzrok istog vidi u fenomenima na makro nivou. Sa jedne strane postoji mišljenje da ekonomska nerazvijenost, siromaštvo i konflikt  jesu nasilje samo po sebi ali još važnije je to što su ovo pokretači nasilja. time što stvaraju veću količinu frustracije i ovo objašnjenje može da se integriše sa psihološkim. Sociolozi nasilje u porodici objašnjavaju i kulturološkim faktorima  odnosno time da je oblik ovakvog ponašanja  društveno opravdan, čak i društveno poželjan u mnogim kulturama. Obično društvo odobrava  nasilje nad decom kao adekvatnu vaspitnu metodu jer je „batina iz raja izašla“ i „ko se bije taj se voli” što se vidi i u svakodnevnom govoru.

Najčešći vršilac nasilja u porodici je muškarac (otac, muž, svekar, sin,.) dok su žrtve uglavnom žene (majke, žene, ćerke,..). Prema podacima do kojih je došlo Ministarstvo pravde u  Srbiji u februaru 2019. godine je bilo 1497 žrtava nasilja u porodici, dve trećine  ukupnog broja čine žene Ovaj broj bi bio mnogo veći kada bi se svi slučajevi nasilja u porodici prijavljivali što je i danas veliki problem iako se o nasilju mnogo više govori nego u ranijim epohama zbog straha od osvete, ubeđenosti da su sami „krivi“, da je to samo faza i zato što nemaju adekvatnu podršku svoje primarne porodice ali i šireg društva.

Ovu problematiku dodatno usložnjava to što i kada se javno govori o nasilju u porodici to mediji vrlo često prenose na senzacionalistički, neetički način i bez uvažavanja žrtve i njenog dostojanstva.  Pored navedenih, veoma je važno istaži da se mediji bave nasiljem tek nakon što se ono desi i tek nakon što ono postane  „roba“ koju prodaju svojoj publici bez preventivnog delovanja.

Primeri senzacionalističkog izveštavanja o nasilju u porodici koji ga relativizuju:

Izvor: Vreme

Sociologija porodica je veoma značajna sociološka disciplina u savremenom društvu.

Izvor: Pintertest

  • Tomanović, Smiljka, Sociologija za 3. razred srednjih stručnih škola i 4. razred gimnazije, Beograd: Zavod za udžbenike, 2011.
  • Vuletić, Vladimir, Sociologija za 3. razred srednjih stručnih škola i 4. razred gimnazije, Beograd: Klet, 2012.           
  • Milić, Anđelka, Sociologija porodice: kritika i izazovi, Beograd: Čigoja štampa, 2001.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                

Autor: Jovana Šotić

Slični tekstovi!

 

Globalizacija

Globalizacija

Globalizacija predstavlja proces koji je vezan za 20. vek, učinio je da se kapitalizam proširi na čitav svet. Najjednostavnije rečeno, dolazi do širenja kapitalističke ekonomije u globalnim razmerama i svet postaje jedna celina sa jedinstvenom podelom rada....

read more
Sociologija politike

Sociologija politike

Reč “politika” potiče od reči polis ( grad, država), središte polisa bila je agora ( trg), gde su građani debatovati i donosili odluke javnim glasanjem. Ljudi koji nisu učestvovali u debatama, nazivani su idiotima. Politika predstavlja veštinu upravljanja društvom,...

read more
Islam

Islam

Reč religija potiče od latinske reči religio. Ona nam pomaže da razumemo poreklo sveta, uzrok nekih dešavanja (pr.poplava) i sebe. Postoje različite definicije religije, međutim, postoji konsenzus oko toga koliko vrsta religija postoji. U pitanju su dve vrste:...

read more
Religijske zajednice i sekte

Religijske zajednice i sekte

Kada se govori o religijskim zajednicama, neophodno je pomenuti podelu na: crkvu;denominaciju;sektu ikult.Crkva potiče od reči „eclesia“-zajednica. Odnosno, crkva predstavlja zajednicu vernika kao sveto mesto na kome se sastaju vernici. Crkva je organizovana i...

read more
Promene i razvoj društva

Promene i razvoj društva

Pojmovi ‘promena’ i ‘razvoj’ ne smeju se poistovećivati jer iako svaki razvoj podrazumeva neke promene, pod razvojem, odnosno progresom mislimo na promene koje sa sobom nose pozitivne efekte, dok svaka promena ne mora nužno da donese pozitivne efekte.

read more