Srednjoškolci o značaju sociologije (posebno u kriznim periodima)

Uredio/la Snežana Đenić

April 14, 2020

Ponekad se čini da srednjoškolci pojedine društvene nauke, uključujući i sociologiju, ne smatraju naročito značajnim, jer možda ne uviđaju mogućnost praktične primene teorijskih saznanja ovih nauka. Možda im deluje kao da teorija i praksa nemaju mnogo dodirnih tačaka i da se sve završava na suvoparnim definicijama, koje mogu biti pune nejasnih jezičkih konstrukcija i apstraktnih pojmova. Svoj prvi utisak o sociologiji kao nauci formiraju na osnovu viđenja koje imaju o sociologiji kao nastavnom predmetu, a sam plan i program predmeta, zbog opštosti, možda u pojedinim delovima nije najzanimljivija stvar koju možete da zamislite kada imate 18 godina. U toku vanrednog stanja, sticajem svima dobro poznatih okolnosti, prešli smo na online nastavu i učenicima sam dala domaći zadatak da napišu nešto o svom viđenju uloge sociologa i značaju sociologije kao nauke, pogotovo u kriznim periodima, poput ovog, ali i nakon njih. Njihovi odgovori su me veoma prijatno iznenadili i podstakli na razmišljanje o tome koliko realan uticaj socioloških saznanja odstupa od njihovih odgovora, kako na globalnom nivou, tako i na našim prostorima. Uz odobrenje svojih učenika prenosim delove pojedinih radova, u nadi da će uloga sociologije u našem društvu u većoj meri postati onakva kakvom je ovi mladi ljudi vide.


U.J.:-Celokupno društvo bi i inače, svakodnevno, trebalo da funkcioniše u zajedništvu, slozi i inače bi trebalo da obratimo pažnju na ljude koji su naša porodica, prijatelji, komšije, sugrađani…Svakoga dana! Ali, pogotovo je to važno kada nas zateknu teški dani, kao što su ovi sada, kada sve, ceo svet, odjednom, iznenada stane, bar u onom smislu u kakvom smo ga do skoro poznavali. To možda nije slučajno, to je možda opomena svima nama, celom svetu…Opomena kako bismo bar malo više obratili pažnju na ljude koji nas okružuju, bar malo više poštovali one koji nam omogućavaju hranu, one koji nas uče, koji brinu za našu bezbednost, na one koji nas leče i spašavaju nam živote. Očigledno je bilo potrebno nešto ozbiljno da nas probudi iz naše udobrnosti, pa čak i sebičnosti, da nas okrene, preokrene…U shvatanju svega toga nam mnogo može pomoći i sociologija, jer ona se tiče našeg sopstvenog života i ponašanja, a proučavati sebe i svoje okruženje je najsloženiji i najplemenitiji postupak koji možemo odabrati. Nije lak, ali kada bismo to pokušali i potrudili se da budemo bar malo bolji ljudi nego juče, svako od nas, ovaj svet bi postao bolje mesto. Bar malo bolje mesto nego juče, a i to je dovoljno! Upravo to nam pruža sociologija, jer je to nauka o društvu, govori nam kako da funkcionišemo, ali ne individualno, kako to često činimo, već kao društvo, skup, celina, kako da nam svima bude bolje i kako da pomognemo jedni drugima u tome.


U.C.:- Primena znanja iz sociologije je od izuzetnog značaja tokom kriznih perioda u društvu, zbog toga što su krize problem koji utiče na sve nas i mogu ostaviti dugotrajne posledice na sve pripadnike tog društva. Zbog toga su nam potrebne informacije koje pruža sociologija o odnosima u društvu, podelama i funkcijama pojedinaca u tom društvu i doprinosu svakog pripadnika pri poboljšanju trenutnog stanja i prevazilaženju krize. Analiziranjem zajedničkog doprinosa i odnosa u okviru jedne države možemo zaključiti koji je ispravan i najprikladniji metod da se održi red u celom društvu i da se svaki pojedinac motiviše da pravilno ispunjava svoje obaveze i da bude odgovaran prema ostalim građanima. Sociolozi imaju izuzetan značaj kada je sprovođenje ovakvih mera neophodno u društvu, jer mogu da procene koje mere bi imale najveći uticaj da probude svest pojedinca o njegovoj ulozi u društvu i važnosti odgovornog ponašanja, brizi o celoj zajednici i mogli bi da pronađu način kako da se pravilno podele građani u funkcionalne društvene grupe, tako da svaki pojedinac u okviru svoje grupe ima određenu funkciju i doprinosi da se kriza lakše i brže prevaziđe.

N.M.:-Sociologija je, kao nauka koja se bavi proučavanjem društva i društvenih interakcija, neophodna u periodima društvene krize. Ona pruža neophodne odgovore i sa naučnog pogleda proučava naše ponašanje i pojave kao što je panika i njen uticaj na kolektiv. Bitan je istorijski aspekt, poredeći trenutne krize sa nekim prošlim, možemo da uočimo da je naše ponašanje predvidljivo i da prati određena pravila. Kada to razumemo možemo lakše da usmeravamo naše ponašanje, da shvatimo kakav efekat na nas imaju mediji i kako da se pronađe balans između toga da nas mediji pravilno obaveste o opasnosti, a pritom ne izazovu paniku ili nepoverenje i bunt kod ljudi.

S.B.I.:- Pod normalnim uslovima, sociologija je neosporno bitna nauka, koja objektivno proučava sve aspekte ljudskog života i interakcija, bilo međusobnih ili sa svetom oko sebe. U kriznim situacijama i vremenima, ona je primarna nauka, ,,nauka krize”, po Kontu. Sociologija sama ima veliki značaj i, naravno, uticaj na to kako sagledavamo društvo, ali i kako ono nas sagledava. Uloga sociologa, bilo pod normalnim ili vanrednim uslovima, jeste da objektivno, koliko je god to moguće, analizira društvo na nekoliko nivoa, počev od individue i njenog odnosa prema društvu, ali i obratno, preko manjih zajednica, gradova pokrajina, država, pa sve do globalnog nivoa. Konačno, sociologija je tu da sagledava sve faktore društvenog života i upozori nas na potencijalna krizna stanja, ma kakve one prirode bile, stoga je ona jedna od vitalnih nauka funkcionalnog, organizovanog društva.


T.R.:-U situacijama kada jedno društvo ima zajednički problem, kao što je pandemija, koja je trenutno zadesila gotovo čitavu planetu, sociologija ima ulogu u analiziranju i rešavanju nastalih problema. Iako ona ne može rešiti pandemiju, može nam ukazati na načine kako mi možemo učestvovati kao zajednica u rešavanju. Pruža nam informacije i pravila koja treba poštovati. Takođe, značajna je zbog toga što nam ukazuje na uticaj i posledice društvenih promena, koje smo mi kao društvo primorani da prihvatimo, ali i na promene koje mi svojevoljno primenjujemo u ovakvom nesvakidašnjem slučaju.

Slični tekstovi!

 

Promene i razvoj društva

Promene i razvoj društva

Pojmovi ‘promena’ i ‘razvoj’ ne smeju se poistovećivati jer iako svaki razvoj podrazumeva neke promene, pod razvojem, odnosno progresom mislimo na promene koje sa sobom nose pozitivne efekte, dok svaka promena ne mora nužno da donese pozitivne efekte.

read more