“Porodica je univerzalna društvena institucija i nerazdvojni pratilac ljudskog društva i čovekovog postojanja. Zasniva se na braku i odnosima srodstva, čiji članovi po pravilu, žive u zajednici. To je društvena grupa vezana krvnim srodstvima i vezama koje su različite prirode, od običajno-verskih do pravno-ekonomskih” (Fočo, 2000:199)
Porodica dakle predstavlja najstariji oblik zajednice i temelj postojanja. Smatram da su pozitivno okruženje i kvalitetno odgajanje izuzetno bitni faktori u gradjenju ličnosti. Kroz istoriju mozemo uočiti odredjene promene u samom pojmu, medjutim njena važnost ostaje ista. Da li su te promene pozitivne ili negativne? Kako su se one odrazile na pojedinca? U ovom eseju cu pokusati da odgovorim na data pitanja i po hronološkom redosledu navedem promene porodice kroz istoriju.
Porodica se u prvobitnoj zajednici ( Luis Morganova i Engelsova klasifikacija ) delila na sledeće etape: 1.Promiskuitet- Predstavlja uvod u neku vrstu porodične organizacije. On se javio na nižem stepenu divljaštva, nisu bile izdvojene porodične grupe. U ovom vremenu je jedno društvo predstavljalo jednu porodicu i jedan brak. Totalno odsustvo pojmova kao što su otac,majka,dete… Ovo je najprostiji oblik porodice, po meni nije bilo adekvatno za ovaj pojam. Sledecu etapu predstavlja 2.Grupni brak- Javljaju se grupne porodice, uslovljene biološkim, društvenim i ekonomskim razlozima. Dolazi do prve podele društva na generacije: decu, odrasle i starce. Dolazi do raspodele poslova u zavisnosti od snage i sposobnosti. U ovom društvu su zabranjeni odnosi izmedju najbližih krvnih srodnika. Ovde već možemo da vidimo odredjene pravilnosti, koje će generacije koje slede usvojiti. 3- Sindijazmička porodica- Postepeno se uvode zabrane sklapanja brakova izmedju srodnika iste generacije. Prvi rodovi i rodbinske veze su se računali prema srodstvima ženske linije, zato se ovaj oblik nekada naziva i materinski. Grupni brak se postepeno zamenjuje brakom parova. Sa prelaskom ljudi na zemljoradnju i stočarstvo, muškarac postaje značajna figura u društvu. Dakle ovde vidimo jasnu podelu, prema kojoj muskarac ima veću “važnost” i ulogu. Vremenom se promenio i redosled računanja srodstva, umesto po majčinoj, računa se po očevoj lozi. Brak se zaključuje otmicom ili kupovinom žene, što je po meni zastrašujuće. Takodje, sama bračna veza funkcioniše tako što je neverstvo muškarcu dozvoljeno, dok se žena za isto surovo kaźnjava. 4- Monogamska porodica- Nastaje na višem stepenu varvarstva i predstavlja uvod u civilizaciju. Privatna svojina čiji je nosilac muškarac i on postaje stub porodice. Dakle ukratko sam navela podele prvobitne “porodice”. Mislim da je ovo vrlo primitivan period u kom su muškarci bili u mnogo superiornijem položaju u odnosu na žene. Zastrašujuća je činjenica da je u nekim zemljama i dan danas ovakva situacija.
Vremenom je došlo do značajnih promena koje su po meni bile pozitivne, zato što se položaj žena izuzetno popravio. Istorija savremene porodice se može pratiti preko društveno-ekonomskih promena, gde se porodica formirala postepeno u procesu nastanka industrijalizacije i porasta kapitalizma.. U predindustrijskom društvu pojedine porodice koje nisu činile vladajuću ekonomsku klasu većinom su bile središta ekonomske proizvodnje, koja su organizovana od strane muških članova domaćinstva. Posao žene je bio jako naporan, a slabo vrednovan. Medjutim u industrijskom društvu dolazi do bitnih promena. Prvenstveno se menja pogled na pojam “stub porodice”, on sve manje ima veze sa polom, već uloženim trudom. Ja lično smatram da svako ima svoju ulogu u porodici, obe uloge (žena I muškaraca) su jednako važne. Takodje ta podela ne mora da bude odredjena, svako može na sebe preuzeti koju god obavezu želi. Savremena porodica se bazira na industrijalizaciji društva, patrijahalna porodica paralelno sa polarizacijom gradjanskog društva, koja dovodi do formiranja nove klasne struktrure. Sve je to postepeno dovelo do mogućnosti žena da rade izvan kuće, a da se o deci brinu predškolske ustanove. To se naravno značajno razlikuje od običajnih pravilnosti. Nije mi jasno zašto je ljudima toliko teško da prihvate bilo šta što je novo, ili drugačije. Običaji su vrlo važni, ali ne mora da znači da su savršeni. Ravnopravnost je sve veća, i mislim da to ne utice loše na decu. Svako dete voli da vidi poštovanje prema njegovoj majci, muškoj deci je prikazan dobar primer, kako se ophoditi prema ženskoj osobi. Naravno i ponašanje roditelja prema deci se popravilo. U ovom periodu deca imaju više slobode, kako za svoje postupke, tako i za mišljenje. Putevi i oblici prelaska iz patrijahalne u savremenu porodicu su uslovljeni nizom prvenstveno, istorijskih, socijalnih, kulturnih i verskih faktora. Naravno ove promene nisu prošle bez problema. Dolazi do mnogo većeg broja svadja i nesuglasica medju supružnicima. To je praćeno sa razvodima, vanbracnim vezama… Svaka od tih stavki može vrlo loše uticati na dete, svakako uvek je bolje prekinuti brak nego živeti u toksičnom, što je po meni još gore za dete. Imamo I slučaj samohrane majke, sto je vrlo težak zadatak, pri kom žene često bivaju osudjivane iz raznih razloga. Dakle kroz istoriju porodica je obuhvatala potomke, pretke i ostale srodnike, bez obzira da li žive u zajedničkom domaćinstvu. Danas imamo “nuklearnu” porodicu, koja se odnosi na muža, ženu i maloletnu decu (porodica supružnika ). Bez obzira sto ne obuhvata širu porodicu, ne znači da je prekinuka sve veze sa njom. Mislim da je to čak zdrava organizacija, iz razloga što veće grupe ljudi teže održavaju harmoniju. Urbanizacija, kao poslednji deo industrijalizacije, dovela je do naglog porasta gradskog stanovništva i smanjenja seoskog. Porodica je mnogo više okrenuta ka društvu i socijalizaciji, njeni članovi su veoma aktivni u društvu. Možemo da zaključimo da su težnje savremene porodice, odgajanje svestrane osobe koja će imati svoje mišljenje i stavove, da ih neće oblikovati po običajnim pravilnostima, vrednostima koje su nekada bile opšte prihvaćene. Odredjeni sociolozi smatraju da su deca danas otudjena i asocijalna, da imaju izuzetno malo postovanja prema starijima. Tu je doprinela tehnologija i veliki uticaj medija na mlade. Roditelji su danas mnogo popustljiviji nego ranije, sto moze biti lose. Mislim da su deca danas mnogo vise izlozena uticaju okoline nego ranije, roditelji vise nemaju toliku kontrolu nad njima. Religija na sebi svojstven način uspostavlja kriterijume dopuštenosti braka, gledišta na vernost, preljubu, rastavu braka, odnose prema deci, dece prema roditeljima, prava nasledjivanja imovine… Brak pored državne dobija i versku sankciju, odnosno obaveznost, što je izraz već duge tradicije i običaja nekih naroda i država. Princip ravnopravnosti, roditeljskog prava, znači ista prava za oca i majku u odnosu na decu. U svim slučajevima interesi dece moraju da budu na prvom mestu, ovaj princip takodje važi za položaj vanbračne dece. Zahvaljujući kome su ta deca sve manje degradirana. Takodje sam želela da bliže objasnim funkcije porodice, koliko je ona važna za pojedinca. Nije samo biološka, već i ekonomska, edukativna, religijska… Porodica pre svega ima najvažniju ulogu, da detetu pruži duhovnu sigurnost ( integrisana ) i nauči ga da bude zahvalan na svemu što mu život pruži. Ne mogu rečima da opišem koliko mi moja porodica znači, zauvek ću biti beskrajno zahvalna na njoj. Ukoliko čovek raste u spokojnom okruženju, mnogo su veće šanse da će izrasti u stabilnu osobu. Traume uzrokovane lošim porodičnim odnosima često dovode do raznih psihičkih poremećaja Naravno kultura igra veliku ulogu u svemu. Svet je pun različitih kultura, svaka od njih ima različite pravilnosti. Trebamo usvajati nove, pozitivne ideje, medjutim uvek treba uzeti u obzir i odredjene obicaje. Oni su stečeni iskustvom, a svi vrlo dobro znamo da se istorija uvek ponavlja. Porodica koja odstupa od kuturnih pravila se smatra “netradicionalnom”. Neki narodi imaju mnogo stožija pravila, u zavisnosti od kulture i religije.
Kao zaključak, želim da odgovorim na navedena pitanja. Smatram da danas članovi porodice imaju mnogo veće mogućnosti i bolje uslove za razvoj ličnosti. Da pojedinac može da izrazi svoje mišljenje, nesavisno od običajnih pravilnosti. Žene imaju mnogo veća prava nego ranije, kao i deca. Naravno sa tim dolaze problemi i negativne promene, ali su one zanemarljive u odnosu na postignut napredak. Sve ove promene su doprinele razvijenosti porodičnih odnosa, ali je suština ostala ista. Za mene je porodica krug sigurnosti koji za svakog od nas predstavlja dom. Bezgranična ljubav roditelja prema detetu, i obrnuto. Jako je važno održavati porodični duh, uz njega se dete razvija na svaki mogući način.
Autor: Ana Radak
