Uticaj medija

Uredio/la Zorana Tomić,

March 9, 2021

Sećate li se lekcije o agensima socijalizacije?

Odnosno o agensima, koji nas oblikuju i omogućavaju nam da postanemo deo društvene stvarnosti. Među njima su: porodica, škola, vršnjaci, društvene organizacije, mediji. Kroz istoriju je poznato da:

  1. „Iver ne pada daleko od klade“
  2.  Obrazovanje je kanal društvene pokretljivosti
  3. Odabir društva jeste bitan, jer važi „ s kim si takav si“
  4. Biti „drug član“  je etiketa, koja obećava

Međutim, s razvojem tehnologije, slične priče vezuju se za uticaj agensa, kom ćemo danas posvetiti posebnu pažnju, a to je uticaj masovnih medija.

Naime, još dok nisam bila upoznata sa važnošću proučavanja društva, primetila sam da određeni likovi iz tinejdžerskih serija utiču na to kakva želim da budem kada porastem. U jednom momentu, bila mi je formirana slika o tome kako treba da se ponašam i koliko je Sveta ta “ roze boja“ , ne bih li predstavljala sinonim za ženstvenost u svojim adolescentskim danima. Kada sam počela da se oblačim kao Mia iz serije „Rebelde“, iz želje da izgledam mršavo i fatalno, moji odnosi s ljudima su počeli da liče na njene odnose u seriji. Na odnose u kojima, ja, kao dramatično, razmažena tinejdžerka postajem egocentrik, jer sam „nežna, ružičanstvena“ devojka, prema čijem srcu svi treba da se ponašaju kao da je jedino srdašce na svetu, koje može da se raspadne. Zaboravila sam na trenutak da je ona u seriji, a ja u Vršcu. Da njen život kroji scenarista, a svoj ja. Da su njeni dijalozi s ljudima napisani tako da vode ka srećnom kraju serije, a da će moji biti nestabilni, jer sam i ja dovoljno nestabilna, čim želim da se identifikujem s njom, samo zato što je najsimpatičnije odevena glumica u seriji. Da je njen oblik tela njen oblik tela, a da je moj oblik tela MOJ OBLIK TELA, ali da su oba „ženstvena“ na svoj način.

Tako je i bilo. Serija se završila- mršavica u roze haljinama ostala je u prelepoj romansi s najzgodnijim momkom iz serije, čiji sam poster imala na zidu sobe, a meni je postalo jasno da momci oko mene nikada neće biti Migel, da ja nikada neću imati dovoljno šljokica za kićenje sebe i predispoziciju za manje kilograma, da bih podsećala na nju. Na svu sreću (mislim na šljokice).

Par godina nakon toga, čitala sam tekstove o uticaju serija na društvo i odnose, te se i setila svog iskustva. Šta je ono što mi je posebno zasmetalo? To što i u predstavljanju muškog i u predstavljanju ženskog identita, telo igra posebnu ulogu u medijskim sadržajima. Da, iako uticaj nije presudan, ali mediji konstruišu šta je to što je ženstveno i šta je to što je muževno. I, ne, to nije plod generacije Z. Mislim da je dovoljno samo da pomenem Merlin Monro i da iskoristim njeno ime, koje odmah budi sliku razvijene plavuše, kao dokaz.

Objetkivizacijom tela i onoga kako se ono ponaša u filmskoj industriji, ona postaje sve bogatija, a za sobom ostavlja zilione mladih ljudi, koji teže ka izgledu i ponašanju atraktivnih Zvezda. Porodica Kardashian je odličan primer za sve ono što se očekuje od ženstvenosti- ravan stomak, bujne obline, skupa šminka na licu i odlično instagram obrazovanje. Dobro, Kardashianke su rijaliti zvezde, ali njihov uticaj na očekivanja stvoriće od realnosti filmsku scenu. Scenu iz filma za „odrasle“. Ili horor scenu, jer nezadovoljstvo svojim telom, koje dalje može uticati i na odnose, može dovesti do raznih posledica. Uzrok toga je, upravo, prevelika razlika između percipiranog i društveno uslovljenog tela. To društveno uslovljeno, nažalost, predstavlja ideal. Ideali dovode do anoreksije, bulimije, kompleksa razne vrste, stida, depresije. Naravno da se s ovim problemom ne suočavaju samo devojke, pogotovo u periodu adolescencije. Momci, koriste hemijske supstance ne bi li od svog tela dobili stenu, dok znanje o fotoshop strategijama prerasta u opšte obrazovanje pripadnika i muškog i ženskog roda. Rezultati jednog istraživanja dokazali su da mediji veoma utiču na želju za mršavljenjem kod devojaka, a kod momaka za dobijanjem telesne težine.

Znam da će ovo zvučati kao fraza motivacionih govornika, ali trebalo bi više da volimo svoje telo, svoj um, sebe, jer medijski sadržaj se prilagođava promenama u društvu. Sledeća promena izrodiće novi „idealni model“ izgleda i „idealni model“ ponašanja. Mi ćemo opet želeti da budemo to nešto što nam se plasira. Ali, kada ćemo biti ono što jesmo?

Kada se prekinu žice i isključe mreže, bitna je, zapravo, istina o tebi.

Samo istina je lepa. ”, Rene Dekart

Ko si ti?

Slični tekstovi!

 

Globalizacija

Globalizacija

Globalizacija predstavlja proces koji je vezan za 20. vek, učinio je da se kapitalizam proširi na čitav svet. Najjednostavnije rečeno, dolazi do širenja kapitalističke ekonomije u globalnim razmerama i svet postaje jedna celina sa jedinstvenom podelom rada....

read more
Sociologija politike

Sociologija politike

Reč “politika” potiče od reči polis ( grad, država), središte polisa bila je agora ( trg), gde su građani debatovati i donosili odluke javnim glasanjem. Ljudi koji nisu učestvovali u debatama, nazivani su idiotima. Politika predstavlja veštinu upravljanja društvom,...

read more
Islam

Islam

Reč religija potiče od latinske reči religio. Ona nam pomaže da razumemo poreklo sveta, uzrok nekih dešavanja (pr.poplava) i sebe. Postoje različite definicije religije, međutim, postoji konsenzus oko toga koliko vrsta religija postoji. U pitanju su dve vrste:...

read more
Religijske zajednice i sekte

Religijske zajednice i sekte

Kada se govori o religijskim zajednicama, neophodno je pomenuti podelu na: crkvu;denominaciju;sektu ikult.Crkva potiče od reči „eclesia“-zajednica. Odnosno, crkva predstavlja zajednicu vernika kao sveto mesto na kome se sastaju vernici. Crkva je organizovana i...

read more
Promene i razvoj društva

Promene i razvoj društva

Pojmovi ‘promena’ i ‘razvoj’ ne smeju se poistovećivati jer iako svaki razvoj podrazumeva neke promene, pod razvojem, odnosno progresom mislimo na promene koje sa sobom nose pozitivne efekte, dok svaka promena ne mora nužno da donese pozitivne efekte.

read more