MODELI SAVREMENE PORODICE

STAVOVI SREDNJOŠKOLACA O MODELIMA NEKONVENCIONALNIH PORODICA

Autorka: Anja Nikolić, Gimnazija “Borislav Petrov Braca”, Vršac
Rad za takmičenje iz Sociologije, u školskoj 2024/2025.

“Sve srećne porodice liče jedna na drugu.
Svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.”
Lav Nikolajevič Tolstoj

Uvod

Porodica je osnovna društvena zajednica koja igra ključnu ulogu u oblikovanju društva. Ono što najčešće povezuje njene članove jeste srodnički odnos. Kroz istoriju, porodica se menjala pod uticajem ekonomskih, kulturnih i socijalnih faktora. Francuski istoričar Žan Luj Flandren (Jean-Louis Flandrin) navodi da se reč porodica javlja u evropskim jezicima tek u 19. veku, a da su se srodničke veze pre toga opisivale rečima: rod, loza i dinastija. (Stanojević, 2023: 207)
Porodicom se u svojim radovima bavila Martin Segalan (Martine Segalen) koja kaže da je porodica područje privatnosti koje je neposredno povezano sa društvom. (Segalan, 2009: 9) Do sedamdesetih godina prošlog veka u proučavanju porodice preovladavao je stav da je porodica interna, izolovana socijalna struktura sposobna da odbije razne vrste uticaja i nasrtaja iz spoljašnje sredine i da ostane nepromenjena. Njene glavne osobine su bile stabilnost i kontinuitet. Takva slika je bila pogrešna, a najčešće nametnuta.
U pogovoru knjizi Sociologija porodice Martine Segalan koji je napisala Anđelka Milić, ona tvrdi da vreme ubrzanih promena u kome živimo jeste specifično po tome što se u njemu vidljivo prepliću snažna nastojanja da se održi porodični identitet, solidarnost i podrška sa pritiskom da pojedinac izađe iz senke porodičnog života, da se oslobodi zaštite i potčinjavanja porodici. To dovodi do stvaranja porodica prema vlastitom nahođenju, a samim tim i do najrazličitijih oblika moderne porodice. (Segalan, 2009: 536)
Ovaj rad ima za cilj da odredi osnovne tipove porodica, uporediti tradicionalne i savremene porodice i prikaže stavove srednjoškolaca prema nekonvencionalnim porodicama kakve postoje danas. Metode koje će biti korišćene su analiza podataka i analiza ankete

Glavni deo

U sagledavanju porodice neophodna je interdisciplinarnost i posmatranje sa različitih aspekata, ali za potrebe ovog rada podelićemo porodicu na dva osnovna tipa:

• tradicionalnu porodicu
• modernu porodicu

Ova podela je pojednostavljena, ali uvažava promene u oblicima porodice koje donosi moderno vreme, a takođe poštuje i vezu sa onim što je današnjem vremenu prethodilo.
Tradicionalna porodica je često bila proširena, uključujući više generacija koje žive zajedno (roditelji, deca, bake, deke, ujaci, ujne, stričevi, strine…). Ona je predstavljala osnovnu proizvodnu jedinicu, samodovoljna je jer njeni članovi svojim radom stvaraju sredstva neophodna za preživljavanje.
Ovakva porodica je autoritarna i patrijarhalna zajednica. U njoj je postojala jasna podela uloga između muškaraca (domaćina, starešina, hranitelja) i žene (domaćice i negovateljke). Muškarac je bio glava porodice i svi ostali članovi su bili podređeni njemu. Autoritet muškaraca u patrijarhalnoj porodici je proisticao iz nasleđa i porekla.
Brak je često bio ugovoren i zasnovan na ekonomskim i socijalnim razlozima (veličina imanja, ugled porodice), sa visokim naglaskom na rađanju dece što je dovodilo do toga da se posebno brine o naslednim bolestima budućeg bračnog para. Postojala je institucija miraza koja je podrazumevala novac, zemlju i druga materijalna dobra koja bi žena udajom donosila u porodicu.
Moderna porodica u prvim oblicima javlja se u 14. veku u Italiji. Već u 17. i 18. veku taj tip porodice bio je dominantan. Od polovine 20. veka zbog daljih procesa industrijalizacije i urbanizacije, broj modernih porodica raste. (Stanojević, 2023: 208)
Što se sastava tiče, moderna porodica je mala porodična grupa koja se sastoji od privatne veze supružnika i njihove dece, bilo rođene, bilo usvojene. Porodica sa ovakvim sastavom naziva se još i nuklearna. Ovaj pojam potiče od Talkota Parsonsa (Talcott Parsons) koji je hteo da istakne da je moderna porodica „atom” nezavisan od ranije linije srodnika. Emil Dirkem (Émile Durkheim) smatra da je bračna dijada stub savremene porodice.
Moderna porodica gubi proizvodnu funkciju i postaje potrošačka, a njena osnovna uloga jeste socijalizacija dece. Zbog rasta značaja države, ovu funkciju vrše i obrazovne ustanove. Porodica funkcioniše kao ekonomska jedinica, uključujući ulogu rada i raspodele resursa unutar domaćinstva. (ibid., 208)
U modernoj porodici dolazi do promena rodnih uloga. Prisutna je sve veća ravnopravnost polova, gde oba roditelja često dele finansijske i kućne obaveze. Takođe se uočava ravnopravnost između svih članova porodice: roditelja i dece.
Modernu porodicu karakteriše slobodan izbor bračnog partnera, koji se zasniva na ljubavi. Privatnost i intimnost članova porodice su karakteristike ovog tipa porodice.
U savremenom društvu postoje zakoni i politike koji regulišu porodične odnose, uključujući brak, razvod, starateljstvo i nasleđivanje.

Komparacija odlika tradicionalne i moderne porodice

Ubrzani razvoj komunikacionih tehnologija i društvenih mreža su uticali na modernu porodicu i promenili dinamiku porodičnih odnosa.
Savremeni društveni kontekst priznaje i prihvata različite oblike nekonvencionalnih porodica: jednoroditeljske porodice, obnovljene porodice, usvojiteljske porodice, istopolne zajednice, porodice bez dece po sopstvenom izboru i mnoge druge. Za potrebe ovog rada zadržaćemo se na prethodno nabrojanih pet oblika nekonvencionalnih porodica iako je jasno da postoje još brojne varijante porodica u modernom društvu.

Jednoroditeljske porodice
Jednoroditeljske porodice su tip porodične strukture u kojoj samo jedan roditelj, bilo majka ili otac, odgaja svoju decu, a ponekad i one u kojima bake ili deke odgajaju svoju unučad. Ovakve porodice nastaju usled različitih okolnosti kao što su razvod, smrt supružnika, smrt roditelja ili nemogućnost roditelja da brinu o svojoj deci, vantelesna trudnoća ili lična odluka da se odgaja dete bez partnera.
Procena je da jednoroditeljske porodice danas čine između jedne četvrtine i jedne trećine svih porodica u svetu. Nagli porast njihovog broja predstavlja jednu od najznačajnijih promena i svakako najvidljiviju promenu porodičnog života, koja ima posledice i uticaj na savremeno društvo u celini. Uzroci nastanka i velike raširenosti ovog posebnog oblika porodice, leže u naglom i izraženom porastu broja razvoda i rađanja od strane nevenčanih majki, koji su se odigrali između sedamdesetih godina i kraja XX veka.
Jednoroditeljske porodice često se suočavaju sa različitim izazovima, uključujući finansijske poteškoće (kako plaćati račune, zadržati posao i uskladiti ga sa roditeljskim obavezama), nedostatak vremena i društvene stereotipe. Deca u jednoroditeljskim porodicama mogu osetiti različite emocionalne i psihološke efekte usled nedostatka drugog roditelja. Istraživanja pokazuju da, uprkos tim izazovima, jednoroditeljske porodice mogu pružiti stabilno i okruženje puno ljubavi za odgajanje dece, kao i da je kvalitet odnosa sa prisutnim roditeljem najvažniji faktor za zdrav razvoj deteta.

Obnovljene porodice
Obnovljene porodice, poznate i kao mešovite ili reorganizovane porodice, predstavljaju porodičnu strukturu u kojoj su jedan ili oba roditelja u drugom braku ili vezi i dovode decu iz prethodnih brakova ili veza u novu zajednicu. Ove porodice mogu uključivati i zajedničku decu novog para.
Obnovljene porodice često se suočavaju sa izazovima u adaptaciji i integraciji jer svi članovi treba da se naviknu na nove uloge i odnose. Deca mogu imati različita osećanja u vezi sa novim roditeljima i braćom i sestrama. Tu su i finansijski izazovi koji proizilaze iz kombinovanja dva domaćinstva. Prenošenje finansijskih obaveza, poput alimentacije i izdržavanja dece, takođe može biti teško. U ovim porodicama je važno je da novi roditelji razviju pozitivne i podržavajuće odnose sa decom iz prethodnih veza.

Usvojiteljske porodice
Usvojiteljske porodice predstavljaju tip porodične strukture u kojoj jedna ili više osoba usvajaju dete ili decu i postaju njihovi pravno priznati roditelji. Usvajanje pruža pravnu i emocionalnu stabilnost za dete, koje dobija novu porodicu i dom. Ove porodice nastaju kada biološki roditelji nisu u mogućnosti da brinu o detetu ili su se dobrovoljno odrekli roditeljskih prava.
Usvajanje je regulisano zakonom i podrazumeva pravno priznanje novog roditelja. Ovaj proces uključuje pravne procedure koje osiguravaju da je usvajanje u najboljem interesu deteta.
Usvojiteljske porodice često se suočavaju sa specifičnim izazovima, kao što su integracija deteta u novo okruženje i izgradnja poverenja. Usvajanje je proces koji zahteva adaptaciju i podršku kako za dete, tako i za nove roditelje. Ono može imati dubok uticaj na emocionalno blagostanje deteta, pružajući mu stabilnost i ljubav. Usvojitelji igraju ključnu ulogu u podršci i negovanju deteta, pomažući mu da se oseća sigurno i prihvaćenosti.

Istopolne zajednice
Istopolne zajednice predstavljaju oblik porodične strukture u kojoj dva partnera istog pola žive zajedno u intimnoj i/ili bračnoj zajednici. Ove zajednice mogu uključivati odgajanje dece, bilo biološke, usvojene ili dece iz prethodnih veza. Istopolne zajednice i njihova prava variraju širom sveta, zavisno od zakonodavstva i socijalnog prihvatanja u različitim zemljama.
U nekim zemljama, istopolne zajednice imaju pravo na legalan brak, dok u drugima mogu imati samo pravo na registrovane partnerske odnose ili nemaju nikakva prava. Pravni status utiče na njihova prava u pogledu nasleđivanja, odgajanja dece i drugih zakonskih pitanja.
Istopolne zajednice često se suočavaju sa izazovima kao što su društvena stigma i diskriminacija. Međutim, istraživanja pokazuju da istopolne zajednice mogu pružiti stabilno i podržavajuće okruženje za odgajanje dece koje nije ništa manje uspešno od heteroseksualnih zajednica. Parovi u istopolnim zajednicama često se suočavaju sa specifičnim izazovima u pogledu prihvatanja svoje orijentacije i odnosa od strane šire društvene zajednice. Podrška i prihvatanje od strane porodice i prijatelja igraju ključnu ulogu u njihovom emocionalnom blagostanju.

Porodice bez dece po sopstvenom izboru
Porodice bez dece po sopstvenom izboru su one u kojima partneri odluče da neće imati decu iz ličnih, profesionalnih ili drugih razloga. Ovaj izbor može biti podstaknut različitim faktorima, uključujući želju za fokusiranje na karijeru, lične interese, finansijske razloge ili zdravstvene aspekte. U modernom društvu, ova vrsta porodične strukture postaje sve češća i prihvaćenija.
Odluka da se nema dece može biti rezultat lične odluke i dogovora između partnera. Parovi bez dece mogu se suočavati sa različitim psihološkim i emocionalnim iskustvima u odnosu na svoje vršnjake sa decom, ali mogu takođe uživati u bliskim i podržavajućim odnosima.
Ovakve porodice mogu biti suočene sa socijalnim pritiskom i očekivanjima, ali takođe mogu uživati u većoj slobodi i fleksibilnosti u svom životu. Sociolozi proučavaju kako ove porodice funkcionišu u društvenom kontekstu i kako se odnosi unutar takvih porodica razvijaju.  

Analiza rezultata istraživanja Tokom decembra 2024. godine sprovedena je onlajn anketa u vezi sa temom ovog rada. U anketi je učestvovalo 280 srednjoškolca iz tri škole u Vršcu: Gimnazije „Borislav Petrov Braca”, Hemijsko-medicinske škole i Školskog centra „Nikola Tesla”. To su učenici rođeni u periodu od 2006. do 2009. godine. Treba navesti da ove škole pohađaju i učenici iz gradskih i iz seoskih sredina. Anketa je bila anonimna i popunjavana je po principu dobrovoljnosti.
Pretpostavka od koje se pošlo jeste da više od pola današnjih srednjoškolaca ima pozitivan stav prema nekonvencionalnim porodicama.
Navedeni podaci predstavljaju zaljučke, do kojih se došlo nakon obrade prikupljenih podataka.

Dok je učešće učenika u pogledu starosne dobi relativno ravnopravno, uočljivo je da su 2/3 odgovora dale osobe ženskog pola, a 1/3 muškog pola.
Više od 90% učesnika smatra porodicu važnom ili vrlo važnom iz čega se može zaključiti da je porodica i dalje značajni oblik društvene zajednice iako postoji rastući trend indivudualizacije.
Više od 80% anketiranih učenika poznaje nekoga ko živi u jednoroditeljskoj porodici iz čega se može se može pretpostaviti da je ovakav oblik porodice čest u našem društvu.

Nešto više od 43% anketiranih ima pozitivan stav prema jednoroditeljskim porodicama, dok isto toliko učesnika ima neutralan stav po ovom pitanju, a oko 11% negativan. Ako se ovaj odgovor analizira prema polu anketiranih vidi se da su ispitanice (48% njih ima pozitivan stav) spremnije da prihvate ovu vrstu porodica od ispitanika (44% njih ima pozitivan stav). S obzirom na to da su jednoroditeljske porodice uobičajena u prethodnih pedeset godina, moglo se uočiti da su one prihvatljive za većinu ispitanika.
Od 280 učesnika oko 65% poznaje nekoga ko živi u obnovljenoj porodici što može ukazati na to da su i one sve češće u našem društvu. Na grafikonu 5 se može videti da prema ovom obliku porodice pozitivan stav ima nešto više od 36 % anketiranih, neutralan najveći broj njih, dok negativan stav ima njih oko 10%. I u ovom slučaju osobe ženskog pola imaju u nešto većem broju pozitivan stav o ovom obliku porodica od osoba muškog pola.
ešto više od 43% anketiranih ima pozitivan stav prema jednoroditeljskim porodicama, dok isto toliko učesnika ima neutralan stav po ovom pitanju, a oko 11% negativan. Ako se ovaj odgovor analizira prema polu anketiranih vidi se da su ispitanice (48% njih ima pozitivan stav) spremnije da prihvate ovu vrstu porodica od ispitanika (44% njih ima pozitivan stav). S obzirom na to da su jednoroditeljske porodice uobičajena u prethodnih pedeset godina, moglo se uočiti da su one prihvatljive za većinu ispitanika.
Od 280 učesnika oko 65% poznaje nekoga ko živi u obnovljenoj porodici što može ukazati na to da su i one sve češće u našem društvu. Na grafikonu 5 se može videti da prema ovom obliku porodice pozitivan stav ima nešto više od 36 % anketiranih, neutralan najveći broj njih, dok negativan stav ima njih oko 10%. I u ovom slučaju osobe ženskog pola imaju u nešto većem broju pozitivan stav o ovom obliku porodica od osoba muškog pola.


Tek nešto više od 6% anketiranih učenika poznaje nekoga ko živi u istopolnoj zajednici. Iako naše zakonodavstvo ne prepoznaje istopolne brakove, istopolne zajednice su prisutne u srpskom društvu, ali ne nailaze uvek na razumevanje i prihvatanje. Samim tim one se često čuvaju u privatnosti što može biti razlog što tako mali procenat anketiranih susretao sa istopolnim zajednicama. Više od 66% srednjoškolaca ima negativan stav prema ovom tipu nekonvencionalnih porodica, dok tek 11% ima pozitivan stav, što se može videti na grafikonu 6. Kada se uporede podaci prema polu, 14% devojaka ima pozitivan stav prema istopolnim zajednicama, a samo 6% mladića.


Oko 70% srednjoškolaca ima negativan stav o tome da se deca odgajaju u istopolnim zajednicama, što se može videti na grafikonu 7. Kako je na stranici Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima istaknuto mnoge LGBT osobe se suočavaju sa široko rasprostranjenom stigmom i diskriminacijom u društvenoj zajednici, tokom obrazovanja, pri zapošljavanju i zdravstvenoj zaštiti. Mnoge LGBT osobe doživljavaju ciljane fizičke napade i maltretiranje u različitim oblicima. Na to utiče postojanje diskriminatornih zakona, religijskih i društvenih normi. U prvom članu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima kaže se da se sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima i da treba jedni prema drugima da se ponašaju u duhu bratstva. Zato u našem društvu treba još puno raditi na tome da se prihvati postojanje istopolnih zajednica i poštuju prava LGBT osoba.

Što se usvojiteljskih porodica tiče, najveći broj ispitanika, čak 75% njih ima pozitivan stav prema njima, dok negativan stav ima manje od 3%, što se može videti na grafikonu 8. Više od 64% učesnika u anketi poznaje nekoga ko živi u usvojiteljskoj porodici, što, izgleda, doprinosi tome da one budu prihvaćenije u našem društvu od ostalih tipova nekonvencionalnih porodica. S obzirom na to da roditelji koji usvajaju dete pružaju tom detetu emocionalnu i socijalnu sigurnost i podršku, naše društvo na ove porodice stavlja pozitivan predznak, te verovatno zbog ovoga više od 73% ispitanika smatra da usvojitelji treba da imaju ista prava kao i biološki roditelji (grafikon 9). Kada se uporede podaci prema polu , 82% devojaka ima pozitivan stav prema usvojiteljskim porodicama, a 59% mladića.

U društvu u kome se neguju tradicionalne vrednosti, kakvo je naše, porodice bez dece po sopstvenom izboru nisu toliko česte. Samo 35% srednjoškolaca poznaje takve porodice, a pozitivan stav prema njima gaji tek 26%. Pošto 56% ispitanika ima neutralan stav prema ovom obliku porodice, može se pretpostaviti da nemaju dovoljno potrebnih informacija kako bi izgradili svoje mišljenje i stavove u vezi sa njima (grafikon 10). Odjeci tradicionalnih vrednosti vide se i na grafikonu 11 gde oko 46% srednjoškolaca smatra da porodice bez dece, bez obzira na to što je to njihov izbor, ne mogu biti jednako ispunjene kao i porodice sa decom. Kada se uporede podaci prema polu, 22% devojaka ima pozitivan stav prema ovim porodicama, a tek 15% mladića.
Značaj porodice za društvo, bez obzira na to što tu spadaju i one koje nisu konvencionalne, vidi se u tome što 41% ispitanika smatra da treba podržati sve oblike porodica, dok 31% ima suprotan stav ( grafikon 12). Njih 27,5% nije sigurno kakav stav prema ovom pitanju treba da ima. Od 280 srednjoškolaca njih 38,5% veruje da su nekonvencionalne porodice jednako sposobne da pruže srećno i stabilno okruženje kao i tradicionalne, a nešto više od 22% ne veruje u to. Skoro 40% učesnika nema izgrađen stav o ovom pitanju (grafikon 13). U ovom broju srednjoškolaca koji nemaju određen stav prema ovim pitanjima treba tražiti one na čije se stavove informisanjem i obrazovanjem može, eventualno, uticati. U svim slučajevima devojke su se pokazale tolerantnijim prema nekonvencionalnim porodicama od mladića.

Analiza podataka je pokazala da je pretpostavka od koje se pošlo netačna i da srednjoškolci u većem broju od 50% imaju pozitivan stav samo prema usvojiteljskim porodicama, dok sa ostala četiri tipa nekonvencionalnih porodica nije tako.

 
Zaključak

Porodica je dinamična institucija koja se prilagođava promenama u društvu. Dok su tradicionalne porodice bile zasnovane na rigidnim strukturama i podeli uloga, savremene porodice karakteriše raznolikost i fleksibilnost. Porodica je sve manje zajednica interesa, a sve je više zasnovana na osećanju pripadanja. Najznačajniju promenu u promeni shvatanja pojma porodice napravio je britanski sociolog Dejvid Morgan koji je u svojoj knjizi „Porodične veze” objavljenoj 1996. godine uveo koncept porodičnih praksa koji se više od četvrt veka smatra jednim od najznačajnijih u savremenoj sociologiji porodičnog života. Morgan radikalno pomera sociološku analizu od porodice kao „strukture“, kojoj pojedinci pripadaju na neki način, ka razumevanju porodica kao skupova aktivnosti, koje imaju posebno značenje povezano s porodicom u datom trenutku. Jedna od velikih promena u konceptu porodice je to što on sad mora da označi intimna osećanja i odnose i njihovo subjektivno značenje, a ne samo formalne, objektivne krvne i bračne veze. Razumevanje ovih promena ključno je za analizu i unapređenje društvenih politika koje podržavaju sve oblike porodica.

Ovaj rad bi trebalo da ukaže na potrebu da postoje institucionalne mere podrške svim oblicima nekonvencionalnih porodica u našem društvu i na neophodnost produbljivanja znanja o njima, posebno među mladima.

Literatura:

American Psychological Association. (2008, October 29). Understanding sexual orientation and homosexuality. https://www.apa.org/topics/lgbtq/orientation
American Psychological Association. (2019, August 23). Making stepfamilies work. https://www.apa.org/topics/families/stepfamily
American Psychological Association. (2019, October 31). Single parenting and today’s family. https://www.apa.org/topics/parenting/single-parent
American Psychological Association. (2024, May). Speaking of Psychology: Choosing to be child free, with Jennifer Watling Neal, PhD. https://www.apa.org/news/podcasts/speaking-of-psychology/child-free#
Čović, A. (2015). Iskustva LGBT roditelja i njihove dece – rezultati longitudinalnih studija, Sociološki pregled XLIX (4): 399–418.
DeAngelis, T. (2024, September 1). Helping adoptive families thrive. Monitor on Psychology, 55(6). https://www.apa.org/monitor/2024/09/adoptive-families-thrive
Milić, A. (2001). Sociologija porodice: kritika i izazovi. Beograd: Čigoja štampa.
Novakov, M. (2012). Jednoroditeljske porodice. Sociološki pregled XLVI (3): 387–399.
Pew Research Center. (2020, June 25). The Global Divide on Homosexuality Persists. https://www.pewresearch.org/global/2020/06/25/global-divide-on-homosexuality-persists/
Segalan, M. (2009). Sociologija porodice. Beograd: Klio.
Stanković, Biljana B. (2019). Rađanje van braka u Srbiji: nedovoljno istražen fenomen. Sociološki pregled LIII (3): 1241-1270
Stanojević, M (2023). Sociologija, udžbenik za četvrti razred gimnazije i treći razred srednjih stručnih škola. Beograd: Logos.
Šotić J. (2020, 22. maj). Sociologija porodice. https://socioloskaimaginacija.com/sociologija-porodice/
Tomanović, S. i Stanojević, D. (2024). Sociologija porodičnog života. Beograd: Filozofski fakultet, Institut za sociološka istraživanja.